У новој епизоди "Релативизације", Љиљана Смајловић разговарала је са митрополитом црногорско-приморским Јоаникијем, који каже да је овај Божић дочекан у сенци велике трагедије која се догодила на Цетињу, када је убијено 12 особа, међу њима и двоје деце.
Јоаникије је у емисији "Релативизација" на РТ Балкан навео да се такве ствари догађају у целом свету, јер "зло не мирује". О ужасу на Цетињу, где је осумњичени убио своје пријатеље, рођену сестру, двоје деце, кумове, каже да се не може приписати само њему, већ и демонској сили.
"Видимо ратове и сваку несрећу на овом свету. Али је на овај свет дошао господ Исус Христ да прими наше муке, наше туге, падове, да нас исцели. Зато се молимо Богу за покој душа 12 побијених, где је неколико жена и деце, за утеху њихових породица. Нека Божићни празници донесу олакшање свима", рекао је гост Љиљане Смајловић.
Од када је устоличен за митрополита црногорско-приморског, каже да су се догодиле две велике трагедије на Цетињу и да се не зна која је од које гора. Наводи да тамо где су велике светиње, велика историја, присутне су и противречности. Као пример навео је Јерусалим, који је стално на распећу због својих унутрашњих противречности.
"Није лако било никада. Сећам се шта се дешавало за време блаженопочившег митрополита Амфилохија, био сам јеромонах десетак година, касније викарни епископ. Ни тада није било лако. Али Бог даје снагу", навео је Јоаникије.
А Цетињски манастир, где је седиште Митрополије, стално је под притисцима оних који Српску православну цркву виде као опасност. Већ две године истакнуте су црногорске заставе на њему, а испред манастира дежура полиција.
"То су урадили људи са Цетиња који не знају шта раде. Мисле да на тај начин чувају Црну Гору и поставили су те заставе на врло непримерен начин, супротно Закону о државним симболима. Ту бруку гледамо две године. Ова држава то трпи, неће да реагује. Непримерено је да се највећа светиња у Црној Гори на тај начин узнемирава. Мени није до свађа и крвопролића на Цетињу, па макар трпео и понижење", рекао је митрополит.
Наводи да Митрополија има своју историју, али има и крст који носи. Појаснио је да је Митрополија егзарх (чувар) Пећког трона, да је ту титулу добио митрополит Василије Петровић од пећког патријарха Атанасија Другог.
"Ако је неко егзарх Пећког трона он је изасланик пећког патријарха и то са овлашћењима која им је он дао и одредио. То је имало значаја много касније, после укидања Пећке патријаршије. Све епископије испод Саве и Дунава су прешле под старатељство епископа грчког порекла. Једина од српских епископија која није признала укидање Пећке патријаршије, од стране турске власти и Цариградске патријаршије, је била Митрополија црногорско- приморска", навео је Јоаникије.
Подсетио је да је Митрополија једина у континуитету опстала од Светог Саве. Основана је као Зетска епископија, да би у време цара Душана уздигнута на степен митрополије. Седиште Зетске епископије у почетку је било у манастиру на Михољској превлаци код Тивта, али су их Млечани одатле протерали. Седиште је пресељено у манастир Врањина, да би тек Иван Црнојевић обезбедио да митрополија Зетска има своје сигурно уточиште под Ловћеном.
У Цетињском манастиру као најзначајније реликвије чувају се круна светог Стефана Дечанског и епитрахиљ Светог Саве.
Упитан зашто је одбио да буде устоличен у Подгорици, већ је инсистирао да то буде на Цетињу, Јоаникоје је рекао да је за цркву историја веома важна и да су на Цетињу од краја 15. века устоличавани митрополити.
"Нису се ни у турско доба померали. Нисмо могли дозволити, по цену многих непријатности, да устоличење буде на неком другом месту. То је био моменат када је бивши режим, који је погођен тим што је изгубио власт, хтео да изазове веће инциденте, да дестабилизују власт која се тек успоставила. Тадашњи председник државе био је у тим акцијама спречавања мог устоличења, да је лично дошао на Цетиње да да подршку онима који су правили нереде. Било па прошло, никоме не замерам, али не могу да заборавим тако лако. Бог да прости свима", рекао је Јоаникије.
Говорећи о предлогу Закона о слободи вероисповести, који је предложен за време Мила Ђукановића, Јоаникије каже да су тим Законом желели да "збришу Митрополију са лица земље" и то на тај начин што ће све цркве и манастире постати власништво државе. То је био разлог за покретање литија.
"Знали смо каква је њихова намера. Врло брзо би онемогућили службу. То је водило ка катастрофи, они су хтели да избришу наше памћење, историју, да отму историју Митрополије. Говорили су да ће Србија завладати Црном Гором ако остане Митрополија. Митрополија припада верницима, свима који поштују светиње. Знали смо зашта се боримо. Имамо своје утемељење, нашу историју, борбу која траје вековима", рекао је он.
Додаје да се није могло дозволити да се светиње постану власништво државе Црне Горе, јер би се тим изменила њихова намена.
"Тиме би се потиснула историја ових светиња и доведено у питање све што смо стицали вековима. Није нама богатство циљ, нама је циљ духовно благо. Увек сам заступао начело одвојености цркве и државе. Можемо да сарађујемо ако хоћемо", рекао је Јоаникије.
Подсећа да је свуда у свету кажњиво спречавање верских обреда (устоличење је верски обред). Додаје да је црква морала да се бави политиком оног момента када је политика почела да се бави црквом и њеним унутрашњим устројством.
"Ми смо морали имати одговор, као црква, на таква дејства политичара. Гледали смо да сачувамо идентитет цркве, да сачувамо њено устројство, јединство", навео је митрополит.
Говорећи о Украјинској православној цркви, он је рекао да је та црква распета, да су у ситуацији да сахрањују погинуле и са једне и са друге стране.
"Колико је год у току сукоба власт у Украјини била у позицији да угњетава Руску православну цркву и даље већина народа припада Украјинској православној цркви која је канонска, распета, која трпи највећа искушења. Имају грађански рат, сукоб који се одвија између Украјине и Русије у којима учествује и НАТО. Видећемо да ће Украјинска православна црква изаћи из овог сукоба, ако наставе мирним деловањем, несврставањем, са ореолом мучеништва и ореолом светости", рекао је Јоаникије.
Сматра да је непримерено што се данас политички противници називају злом и додаје да се власт смењује на цивилизован начин, на изборима. Додаје да је важан дијалог, а да је најгоре уколико се ствари извлаче из контекста и тако прекраја историја.
"Људи имају потребу да противника означе, демонизују. Ми смо то доживели као народ у време бомбардовања и то од 'цивилизованог света'. У тим финим, цивилизованим људима често лежи звер, која не може да се напије довољно крви. У овим ратовима који се воде има и тог порива. Исус је зато примио распеће и показао да може и на другачији начин, дошао је да се жртвује за друге", навео је Јоаникије.
Упитан 'хоћемо ли дочекати опело Петру Петровићу Његошу на врху Ловћена', он је рекао да ће се то десити, ако не за наше време онда ће то дочекати будуће генерације.
"Испуниће се Његошев аманет. Он је себи подигао цркву на Ловћену. Коме смета капела коју су обновили после аустроугарског бомбардовања 1916. године краљ Александар уз залагање митрополита Гаврила Дожића? Можемо слободно рећи да није било митрополита Дожића, тешко да би се обновила капела. Ако неком смета капела, ми можемо подићи онакву капелу какву је подигао Његош. Његош је оставио аманет да се сахрани у капели на Ловћену. Да би извршили његов аманет и да би избегли његово проклетсво морамо да вратимо капелу на Ловћен", закључио је Јоаникије.