Кад Албанац изађе из ормана и постане католик: Крштење под црним двоглавим орлом на светом месту ОВК

Албанци на Косову и Метохији враћају се свом првобитном идентитету и предисламској вери предака: католичанству, извештава "Њујорк тајмс" описујући колективно крштење у католичкој цркви Светог Аврама у Лапушнику, у Дреници.

Кажу то је "покрет за повратак", Албанци, већински католици, које су покрстили Турци у својој најезди у 14. веку, враћају се својој вери. И док описују колективно крштење у пре неколико година саграђеној цркви у Дреници, где изнад престоне иконе Исуса Христа лебди албански двоглави орао, новинари бележе речи једног од присутних. Католичанство је "израз албанског идентитета и доказ да Косово припада Европи", каже он.

То што ни Европа, у међувремену, више није хришћанска, и не смета толико. Није ни Косово.

Попут Европе која би радије стала у заштиту црних птица свих врста него хришћана, и оних 1,7 одсто католика на КиМ има своје схватање католичке вере прађедовске. Тако су цркву из текста подигли на "светом месту": локалитету где су се водиле борбе између припадника ОВК и српских снага безбедности и у месту где се налазио један од злогласних логора за Србе.

Ту је и топла људска католичка прича Марина Сопија (67) који каже да је био "католик из ормана" генерацијама: "дању смо били муслимани, а ноћу хришћани". Нешто као доктор Џекил и мистер Хајд, само са орманом.

За аутентично албанско католичанство косовског стила, у тексту се нуде и историјски докази: натпис који су археолози открили на мозаику римске цркве из шестог века надомак Приштине "а који сугерише да су рани Албанци, или народ повезан са њима, били хришћани". Додуше, француски археолог који ради на том локалитету Кристоф Годар, за исти текст истог "Њујорк тајмса" каже да се не сме наметати модерни концепт нације древним народима, "то није историја, већ модерна политика".

Нема у тексту њујоршког листа ни слова оне историје у којој се Оманској империји на Косову и Метохији супротставила православна, хришћанска војска кнеза Лазара, ништа о земљи древних српских православних манастира којима не треба произвољно тумачени натпис из шестог века да би се знало чији су и ко их је подигао. Па ни од запитаности како то да Срби на Космету под Турцима нису постали већински муслимани, већ су остали православни и под оном, и под овом најездом.

Зато што је то модерна политика, лепо је објаснио француски археолог оно што се амерички новинари праве да не знају.

Ипак, православце и Србе нису заобишли. Има их на два места у чланку. Када се констатује да су "ислам и хришћанство на Косову имали углавном миран суживот – док православни војници и националисти парамилитарних банди из Србије нису почели да спаљују џамије и избацују муслимане из њихових домова 1990-тих".

И на другом месту, где историчар са знаменитог приштинског универзитета, фабрике модерног тумачења историје, Дурим Абдулаху каже да је "Србија, већински православна, помогла оснивање покрета повратка као вид сејања раздора на Косову". Али, као "објективни" медиј "Њујорк тајмс", сав професионалан, додаје да нема доказа да Србија промовише конверзију Албанаца у католичанство. Гле, чуда, нема доказа за тврдње за које се не зна јесу ли смешније или апсурдније. Надилазе чак и албанску католичку цркву из шестог века.

Није угледни њујоршки листи ни први, а неће бити ни последњи, који пише о древној вери косовских Албанаца, католичанству. Био им је у Дреници у фебруару 2023. и АФП, али не да пише о "праведној" борби ОВК, што су до скора радили, већ да извештава о преобраћању у католичанство. Јер треба нам један "стари" и "аутентични" хришћански народ на Косову и Метохији, а да нису они који су стари и аутентични: Срби, православци.

И ето Албанаца из првих векова хришћанства у српском Јерусалиму, чије ће немањићке и друге светиње од средњовековних манастира на Косову и Метохији, како оне угрожене води Унеско, ако затреба постати "римокатолички средњовековни манастири на Косову". 

Није случајност што се пише о покатоличавању Албанаца, као што није случајно што је кардинал Анђело Скола дошао из Милана да на самртничкој постељи преведе Ибрахима Ругову у католичанство ни то што је и Рамуш Харадинај говорио о католичком пореклу своје породице, каже за РТ Балкан историчар и научни саветник Института за новију историју Александар Раковић.

"Да све то није случајност, видимо из њихових тврдњи да су српске православне светиње које потичу из средњег века некада биле римокатоличке албанске или су Срби на рушевинама римокатоличких, албанских подигли своје цркве. Ни једно ни друго није тачно. Српске средњовековне цркве су аутентичне на тим просторима који је био православан", истиче Раковић.

Како додаје, православни хришћани су аутохтони на просторима КиМ, док се Албанци помињу први пут тек у 15. веку у околини Ђаковице.

"Показују се њихове намере да преотму наше цркве и манастире, да нас прикажу као окупаторе. Они од тих намера неће одустати. Ум читавог тог албанског покрета експазионистичког према Српској православној цркви су Албанци римокатолици, а не они који су муслимани. Ум свега тога налази се у редовима римокатоличке јерархије на КиМ", напомиње Раковић.

Он подсећа да је област где је подигнута црква из текста, Дреница, била поприште великих сукоба током 1998. и 1999. године, али и да је то подручје у етничком смислу врло климаво.

Наш избор

Опасна тактика: На КиМ тренутно не пале и не руше српске цркве, сада их проглашавају за "католичке"

"Пуно албанских породица у Дреници има српске корене, албанизовани су. Подизање католичке цркве баш ту има симболички значај, она ће бити интегративни фактор за њих, посебно ако наступа са великоалбанских и експанзионистичких позиција. Нешто слично се дешавало у Новом Брду где је на православном, српском црквишту из средњег века призренски бискуп служио римокатоличку мису", наглашава Раковић.

Наш саговорник истиче да је сигуран да ће римокатоличка јерархија Албанаца и даље имати претензије према српским светињама на КиМ.

"Наводно они немају подршку Ватикана, али у то сумњам јер они су врло јасно устројена црква, према томе тешко да не постоји подршка неког врло важног. То не мора бити римски папа, али то је један сложен организам где се зна како се управља и постоје утицајни кардинали, надбискупи, бискупи", истиче Раковић.

Ватикан се неће изјашњавати у корист СПЦ на КиМ, али се неће оглашавати ни против, додаје он, напомињући да ће истовремено албанска римокатоличка јерархија на Космету да ради свој посао.

"Такозвано враћање Албанаца римокатоличкој вери и те претензије на српске православне светиње и баштину су један исти процес. Њима је албанство главна вера и све ће претпоставити њему", закључује Раковић.