Српски члан и председавајућа Председништва Босне и Херцеговине Жељка Цвијановић истакла је да је једино реално и демократско решење у БиХ повратак на изворни Дејтонски споразум, који су прихватили представници свих њених народа, а да онда кроз дијалог, без бруталног мешања било кога, домаће институције самостално уреде односе у БиХ.
У интервјуу за Атинско-македонску новинску агенцију "Амна", Цвијановићева је нагласила да Дејтонски споразум јесте зауставио трагични сукоб, али је истовремено јасно и прецизно одредио расподелу надлежности и начин функционисања институција на свим нивоима власти у БиХ, преноси РТРС.
Говорећи о тврдњама да је Дејтонски споразум превазиђен, Цвијановићева је оценила да проблем са Дејтонским споразумом није у томе што је превазиђен, већ што није добио шансу да заживи у пракси.
"Ни мастило на перу којим је потписан није се осушило, у тренутку када је кренула његова насилна и противправна ревизија. То су најчешће радили високи представници у Босни и Херцеговини који су себи, опет противправно, прибавили диктаторска овлашћења, урушавајући демократске темеље и поверење између различитих етничких група у БиХ", нагласила је Цвијановићева.
Она је упитала чему уопште избори, институције и представници народа, ако ће одлуке у БиХ доносити неизабрани странци који никоме не полажу рачуне за своје поступке?
"Осим тога, интервенционизам те врсте је у супротности са демократским начелима, па тиме и процесом европских интеграција. Резултат те политике је уставноправни и политички хаос, у којем устав у многим областима предвиђа једно, а у пракси се спроводи нешто сасвим друго", појаснила је.
Она је рекла да се њена политика, као и политика Републике Српске своди на доследно уважавање Дејтонског споразума и Устава БиХ који је његов анекс четири и ништа мање и ништа више од тога.
"То је једна сасвим легитимна и легалистичка позиција која не подразумева никакве поделе, већ интензиван дијалог представника различитих етничких група и консензус у одлучивању, баш како и предвиђа највиши правни и политички акт у БиХ", објаснила је.
Изазови нису безбедносне, већ политичке природе
На тврдњу грчке агенције да је БиХ готово три деценије након рата и даље оптерећена етничким поделама, Цвијановићева је одговорила да то што се назива етничким поделама, она би назвала демократским плурализмом различитих етничких група, карактеристичним за консоцијативне демократије, упитавши зашто је то дозвољено и нормално у једној Белгији, која је чланица ЕУ, а у БиХ се представља драматично.
На питање да ли дели мишљење са онима који изражавају бојазан да је БиХ тренутно најопасније жариште тензија на Балкану, она је рекла да се не слаже са овом констатацијом, и да се свака земља суочава са одређеним изазовима, па тако и БиХ која је по много чему специфична.
"Постоји много комплексних изазова у БиХ, али они нису безбедносне, већ политичке природе. Због тога не сматрам оправданим, нити корисним бомбастичне медијске написе који предимензионирају унутрашње проблеме у БиХ, или им дају неку безбедносну конотацију, јер је штетно, а уосталом и нетачно", појаснила је председавајућа Председништва БиХ.
Одговорила је и на то каква је ситуација са миграцијама у БиХ, истакавши да је, генерално, БиХ већином транзитна земља, а готово никада крајња дестинација миграната.
"Због тога се трудимо да за њих обезбедимо све неопходне хумане услове, али смо исто тако јасно рекли да на територији Републике Српске не поседујемо одговарајуће капацитете за њихов смештај. Мислим да је важно да на свим нивоима власти испоштујемо све безбедносне и хуманитарне стандарде, као што смо радили и у претходном периоду, уз уважавање чињенице да БиХ ипак није њихов циљ, већ само успутна станица", рекла је Цвијановићева.