Карапанџин и Обркнежев у "Дану увече": САД не желе да Руси држе било који део НИС-а

Украјина ће бити финансирана најмање до 2027. године, а ово је одлука коју је јавности саопштио шеф Пентагона Лојд Остин након састанка у Немачкој. Украјини, међутим, то није довољно па тражи распоређивање НАТО трупа на својој територији, а према речима Владимира Зеленског, Велика Британија је наводно то подржала. Одлазећа администрација се труди да му отежа почетак мандата па су последњим пакетом санкција ударили на руске енергетске мигранте, међу којима је Гаспром, а управо је Гаспором већински власник НИС-а. 

О овим, али и другим темама, говорили су у "Дану увече" на РТ Балкан пуковник у пензији Стевица Карапанџин и политички аналитичар Небојша Обркнежев.

Говорећи о томе што је усвојена одлука да Украјина буде финансирана до 2027. године, што значи да ће сукоб трајати још две године и о каквој је поруци реч, Карапанџин је оценио да треба сачекати још две недеље и да је порука много више у том систему који се зове стратешко комуницирање. Из реакција европских званичника на Трампове изјаве о Канади, Гренланду, Панамском каналу оцењује свако би се ту запитао о чему се ради о оцењује да те реакције личе на збирку афоризама. 

Треба сачекати, оцењује, одлуке НАТО, као и да нико не зна какве су намере новоизабраног председника САД. 

Карапанџин наводи да ми присуствујемо једном тектонском политичком прекомпоновању света. 

О томе да ли Европа може да изнесе финансијски ударац, и да су владе у Немачкој и Аустрији у колапсу, Обркнежев наводи да САД користе ресурсе других држава, чланица НАТО. 

Поменуо је да видимо да је Словенија највише дала свог оруђа Украјини, као и да 11 земаља не испуњава овај финансијски део да два одсто процента БДП даје за наоружање, односно НАТО. 

Истиче да САД нису тако јака земља по питању самих енергената, већ имају одређена складишта где узимају са разних делова света, Блиског истока, утискују ту нафту и гас, па продају по много већим ценама. 

Карапанџин истиче да је након два месеца СВО схватио да се не може разумети ни из аспекта струке шта се дешава на бојном пољу, ако се сукоб не посматра из угла геополитике. 

Пуковник у пензији подсетио је на то да је на Мајдану интервенцијом споља срушен правно-политички систем једне државе (Украјине) и да се поставља питање колико је она суверена. 

У геополитичком рату, рекао је Карапанџин, предмет рата није Украјина као држава, него будућност светског поретка и додаје да је ово рат вредности. 

Циљеви зараћених страна, како је рекао, које се јавно не износе, везани су аспекте геополитике. 

Циљ је и да се Европа економски обори и додаје да је Балкан поље надметања геополитичких сила и да мора бити потпуна доминација САД. 

Карапанџин каже, између осталог, да се Гренланд помиње зато што се са источне стране ове руске територије налази Аљаска. 

Говорећи о томе што је Зеленски тражио да НАТО пошаље своје трупе у Украјину и да ли је тако нешто могуће, Обркнежев оцењује да се тако нешто неће десити и да уколико се то деси, онда идемо у свеопшти рат. 

Политички аналитичар истиче да је Макрон прошлог марта изашао са иницијативом са европском војском, наводи, и додаје да он то повезује са НАТО војском. 

Сам Зеленски, каже, он би то желео, као и много средстава у погледу оружја и оруђа. 

Обркнежев наводи да НАТО трупе, да тамо присуствују, тај сукоб би узео озбиљне размере. 

Обркнежев је напоменуо да је питање ко се све бори у Украјини, али и да Зеленски примећује да ствари на фронту не иду по плану, оценивши да је Русија у озбиљној офанзиви. 

Са стране гледишта Зеленског, наводи он, иде се до последњег Украјинца. 

Обркнежев говорећи о америчким санкцијама, наводи да је Европа погођена обуставом испоруке гаса и оцењује да САД не желе да Руси држе било који део НИС-а. 

Оцењује се да се санкције индиректно односе и на Србију.