Србија и Балкан
Аљбин Курти почео кампању: Кад нема посла и пензија – претње Србији и Србима најјачи адут
Довољно је само заћи у уличице Јужне Митровице, којих пар стотина метара од бљештавих тржних центара, па видети како живе Куртијеви гласачи, они којима је пре четири године обећао благостање
Аљбин Курти почео је синоћ предизборну кампању у Ђаковици, чиме би другим него – претњама Србији и Србима. Његова странка, рекао је пред присталицама – "младима нуди запослење, женама равноправност, деци дечје додатке, пензионерима пензије", а Србији – "војску и полицију".
У хали у којој није било застава тзв. Косова, већ само застава Албаније, и у којој није интонирана химна "Косова", Курти је још припретио како за "Вучићев државни апарат" нема места у његовој држави и како ће то "бити остварено у сваком делу независног и напредног 'Косова'". Било је ту и критика на рачун опозиције, ДСК и ДПК које хоће да "сарађују са председником Србије", да "нису довољно чврсти према Вучићу", већ он за њих "није проблематичан момак".
Што се тиче "напредног Косова", Курти је обећао како ће "запошљавањем омогућити развој", поменуо је још већу борбу против "сиромаштва и корупције", и додао како он и његова влада већ увелико "уклањају беду и повећавају производњу".
Чињеницу да је "уклањање беде и повећање производње" најтањи стуб Куртијеве кампање најбоље знају они који живе на Космету. Довољно је само заћи у уличице Јужне Митровице, којих пар стотина метара од бљештавих тржних центара па видети како живе Куртијеви гласачи.
Сам Курти у септембру прошле године похвалио се растом у другом кварталу 2024. године од 4,27 посто, назвао тај раст стабилним, али му је одмах одговорио функционер ДСК Берат Рукићи речима да се ради о још једној обмани "премијера Косова". По Рукићију економска слика 'Косова' огледа се у трговинском дефициту од око пет милијарди евра, губитку већем од 500 милиона евра због санкција као и у лошем стандарду грађана. Функционер ДСК подсетио је и на поскупљење хлеба од 50 посто, млека од 38 и осталих прехрамбених производа за 50 посто.
Председник Америчке привредне коморе на тзв. Косову Ариан Зека недавно је за РСЕ подсетио на извештаје међународних финансијских институција према којима ће са садашњом стопом раста, од четири, па чак и са пет одсто, "Косову" требати још три деценије да по животним условима или животном стандарду достигне земље са најслабијом економијом у ЕУ.
Професор економије на Универзитету у Приштини Берим Рамосај у разговору за РСЕ оценио је да је раст и од четири посто, о коме Курти говори, "с обзиром на ниску основу, недовољан за амбициозан раст било прихода било других макроекономских показатеља".
"Био бих међу најсрећнијим грађанима да је стопа незапослености четири одсто, да имамо инфлацију 1,4 посто, привредни раст 4,7 посто, све то изгледа лепо на папиру али, реалност је сасвим другачија и ту реално осећају грађани 'Косова', изјавио је економиста Сафет Грџаљиу коментаришући Куртијев раст привреде 'Косова' од четири посто у 2024. години.
Куртију су тако север КиМ, Србија, специјалци у Северној Митровици и Звечану, обиласци шеталишта код главног моста на Ибру, малтретирање Срба, ипак остали као главни предизборни адути.
Што се тиче пензија поменутих синоћ на Куртијевом митингу у Ђаковици, оне су истини за вољу, много, много слабија тачка кампање. Истина је и да је влада тзв. Косова пре који дан одобрила повећање пензија за ратне категорије од чак 20 посто, у шта се убрајају "породице палих бораца, инвалиди, борци УЧК, жртве сексуалног насиља и цивилне жртве", али ће се и то повећање слабо одразити на "опште благостање нације" које је Курти обећао још фебруара 2021. када је по други пут сео у фотељу премијера.
Куртијева влада је још пре три месеца повећала основне, социјалне пензије, инвалидске и радне инвалидске, породичне пензије, па корисницима ових пензија сада уместо 100, следи читавих 120 евра месечно!
Што се тиче осталих, пензионери у првој категорији сада уместо 182 имају пензије од 218 евра, они у другој категорији уместо 198 – 237, а у четвртој пензије су скочиле са 265 на 318 евра. Корисници превремених пензија за Трепчу сада уместо 126 примају завидних 151,20 евра!
"Импозантни привредни раст", поменут и синоћ у Ђаковици стална је Куртијева тема. Тако је октобра 2021, само седам месеци после инаугурисања његове власти, Курти изјавио да "привреда 'Косова'" никада није имала тако велики раст". Тада се похвалио да је за седам месеци његове власти извоз повећан за више од 60 одсто, економска активност за 30, приходи буџета за 34 посто.
Маја ове године, Курти је пред грађане изнео "још боље економске резултате".
"'Косово' бележи раст и развој у сваком сектору, а у односу на пре четири године отворено је још око 87.000 нових радних места. Од 331.742 радна места на крају 2019. године, на крају 2023. имамо 419.126 радних места, односно 26 посто више", рекао је тада Курти.
Одговорио му је истог дана шеф посланичке групе Алијансе за будућност Косова Тарик Бесник речима да је управо толико, 87.000, али младих, у последње четири године отишло са "Косова".
Што се тиче плата на "Косову" за време Куртијеве владавине, према агенцији за статистику у Приштини, у 2023. години просечна плата, али у бруто износу била је 570 евра док су 2022, одмах по устоличењу Куртија, оне износиле само 521 евро. Нето плата у 2023. на "Косову" је била 506 евра, у 2022. години 446 евра, што је повећање за – 60 евра.
Један од економских показатеља којим се Курти хвалио последњих година су и стране инвестиције на Косову. После се, међутим испоставило, да највећи део тих "инвестиција" отпада на новац којим његови сународници који раде на Западу купују станове по косовских градовима, односно да се не ради ни о каквим улагањима у производњу.
И док Курти на почетку кампање пред изборе 9. фебруара обећава нови круг раста благостања на Косову и Метохији, недавна анкета Балканског барометра показала је да се чак 20 посто грађана "Косова", сваки пети, спремају у – емиграцију.
Званични подаци говоре и да је тзв. Косово само од 1. до 15. јануара 2024. године, са почетком визне либерализације за земље ЕУ, напустило 65.000 људи више него у истом периоду 2023. године. За прве две недеље 2024. са КиМ је пут западне Европе отишло 511.000 људи, у истом периоду 2023. године – 446.000.
По процени Привредне коморе у Приштини, током 2023, дакле пре визне либерализација, са КиМ је отишло пут Запада – 60.000 људи а од почетка визне либерализације, током прошле године – 270.000.
Марта 2022. године, годину пошто је Курти преузео власт, обелодањено је да је током претходних четири месеца у Амбасаду Немачке у Приштини поднето скоро 200.000 захтева за визу за одлазак у ту земљу. Немачку визу у тих четири месеца тражило је 11 одсто становништва Космета, објавили су приштински медији на албанском језику.
Као разлози тада су поменути економска криза, незапосленост, корупција, и општа политичка нестабилност. У неким скорашњим извештајима Светске банке помиње се незапосленост на КиМ од чак 60 посто.
"Сви ови подаци речито говоре зашто ће Север, Срби на Косову и Метохији, председник и Влада Србије бити главна тема Куртијеве предизборне кампање, док ће теме привреде, раста, пензија, благостања, 'Косова' као места доброг за живот, бити скрајнуте. И ова Куртијева предизборна кампања пуцаће директно по нашим леђима, тако да наредних дана и недеља до 9. фебруара можемо очекивати нове упаде у институције, нова хапшења, нове пресуде, нова малтретирања Срба, ново повећање броја специјалаца на 'Косову'", каже један од наших саговорника, Србин из Северне Митровице.
