Србија и Балкан
Сарајевски поглед на српску историју: Албанска голгота, сулуда одлука команде српске војске
По мишљењу професора Милоша Ковића, закључак после овакве интрперетације српске историје из Сарајева јесте да неки људи у Сарајеву просто не разумеју Србе и Србију
Са наднасловом "Покољ какав свијет није видио" и насловом "Војно заповједништво српске војске донијело је сулуду одлуку, настрадало је 240.000 људи, а главног кривца и данас славе", а у рубрици "Јесте ли знали", сарајевски портал "Слободна Босна" данас се, ничим изазван, бави историјом Србије с почетка прошлог века.
"Албанска голгота српске војске, незабиљежено страдање једне војске у новијој хисторији, започела је сулудом одлуком војног заповједништва, а кључну улогу имао је и краљ Петар о којем у Србији и данас пишу хвалоспјеве и снимају филмове уздижући га у јунака", наводи се на почетку текста а даље следи доста детаљан опис албанске голготе, епопеје српске војске с краја 1915. и почетка 1916. године.
Уз текст приложен је и званични трејлер филма "Краљ Петар Први", као и линк ка једном од страних документарних филмова на ову тему. Текст се завршава цитатом француског маршала Жозефа Жиофреа да "повлачење наших савезника Срба, под околностима под којима је извршено" надилази по страхотама све што је у хисторији као најтрагичније забиљежено".
Иако у овом заиста интересантном читању српске историје "Слободна Босна" кривицу за смрт 240.000 људи сваљује на српско војно руководство и краља Петра, никако на аустро-угарску и немачку војску које у то време већ чине бројне злочине у окупираним деловима Србије, до краја текста нема одговора на питање шта су Срби друго могли да ураде у том тренутку, можда да положе оружје и да се предају, или да са цвећем на Дрини, Сави и Дунаву, у Београду, дочекају окупаторску војну силу? Можда нешто попут онога што се десило у Загребу априла 1941. када су град ушли Немци?
"Овакав поглед на албанску голготу није изненађење с обзиром на то да долази од оних који настављају идеолошке традиције војске Фрање Јосифа. Очигледно је да су идеолошки преци оних који дају овакве оцене били у војскама које су 1914. и 1915. нападали Србију, па 1941. године Југославију, тако да овакво тумачење заиста не чуди", каже у разговору за РТ Балкан историчар, професор др Милош Ковић коментаришући овај сарајевски поглед на српску историју.
Професор Ковић аутор је, поред осталих и књиге "Једини пут" у којој се детаљно бави албанском голготом, односно повлачењем Војске Србије преко Албаније и Црне Горе 1915. на 1916. годину.
"То је, заиста био једини пут и то је песник боље разумео од читавог низа писаца. Реч је о томе да такав пут произлази из традиције српског народа, а то је опредељење за небеско царство", каже професор Ковић.
По речима нашег саговорника и одличног познаваоца овог дела српске историје, српска влада била је у том тренутку свесна чињенице "да Србији готово подједнака опасност прети од савезника каква јој је претила и од непријатеља".
"Наиме, да је српска влада прихватила капитулацију 1915. године Србија би прошла онако како је прошла Црна Гора 1918, не би имала право гласа на крају рата, онда када се одлучивало о ратним циљевима и о национални интересима зараћених страна. Дакле, Србија је морала да задржи војску пре свега и да сачува своју владу, да сачува круну, да би могла да одлучује о својој судбини онда када се буде одлучивало о резултатима рата", каже Ковић.
Професор наглашава да је у том тренутку било довољно сигнала из савезничких земаља, података да неке од великих сила, Француска и Британија рецимо, нису довољно спремне да воде рачуна о интересима српског народа.
"Осим тога, таква одлука произилазила је из целе херојске заветне традиције српског народа, опредељења за земаљско царство у свакодневном живот, али онда кад се одлука морала доносити, у критичним ситуацијама, неподељеног опредељења за небеско царство а то је царство истине насупрот царства лажи. То је царство подвига, насупрот кукавичлука и страха, то је царство правде, насупрот царства силе. У таквим историјским ситуацијама српски народ се непогрешиво опредељивао за праву страну", наглашава професор.
Да ли поглед историчара "Слободне Босне" имплицира да су Срби још 1914. а 1915. посебно требало да ступе у ропство, да би то био исправан пут, а не "сулуда одлуку" коју су донели?
"Тај текст је писан веома пажљиво и веома марљиво. Види се да га је писао неко ко је веома заинтересован за јуначке традиције српског народа. Међутим, у уводном делу текста изричу се веома необични вредносни судови, који чак одударају од остатка текста који описује јуначку епопеју српског народа. Мора се рећи да је у таквим критичним тренуцима, и 1914. и 1915. и 1941. и 1991. године српски народ непогрешиво стајао на страни истине и правде, суверенитета и слободе, док су они које очигледно представља лист 'Слободна Босна' непогрешиво стајали на страни јачега, на страни силе, што им је и 1918. и 1941. а тако ће бити и сада, донело дугорочни историјски пораз", каже професор Ковић.
По његовој оцени и текст у "Слободној Босни" на фону је ревизије историјских догађаја из прошлог века којој у овим временима сведочимо.
"Они који су се борили за кајзера Вилхелма, Адолфа Хитлера, Бенита Мусолонија, одлично су знали за какве се идеје и циљеве боре и они и дан данас настављају борбу за те циљеве. Историографија је дала свој суд о свему што се дешавало од 1914. до 1918. године, ово што се данас ради су накнадна промишљања и прилагођавање историографског наратива данашњим политичким потребама. А данашње политичке потребе су нови поход на Исток, поход који је почео нападом на Србе а наставио се походом на Русију. То је у длаку понављање онога што се догађало 1914. – 1918, односно 1941. – 1945. Ово што се сада догађа носи заиста снажна сећања на оно што се дешавало 1914. и 1941. и није необично да се у суседству српског народа обнављају наративи из 1914. и 1941. године. Понављам то су наративи идеолошких наследника оних који су се борили у армијама Фрање Јосифа, Адолфа Хитлера и Анте Павелића", каже Ковић.
По мишљењу професора Ковића, закључак после овакве интерпретације српске историје из Сарајева јесте да неки људи у Сарајеву просто не разумеју Србе и Србију, не разумеју Србе из 1915. године који су кренули путем албанске голготе и солунског васкрсења и не разумеју Србе из 1941. и Србе из 1991.
"Једноставно потребно је да се на прошлост гледа у дужим историјским интервалима и тада ће се разумети да су Срби у преломним тренуцима историје Европе стајали на правој страни. И данас је тако, а то што неко то не жели да разуме, просто је његова ствар", закључује Ковић.
