Ближи се трећа годишњица Специјалне војне операције у Украјини и док се већи део света нада да би долазак Доналда Трампа на чело Сједињених Америчких Држава могао нешто да промени у ставу америчке администрације како би дошло до окончања сукоба, све више се говори о томе да ли ће доћи до састанка руског председника Владимира Путина и новоизабраног америчког председника Трампа. У вези с тим, у српској јавности разматра се и да ли би Београд могао бити место састанка.
О томе су у "Дану увече" на РТ Балкан говорили новинар и дугогодишњи дописник "Политике" Мирослав Стојановић и председник Српског спољнополитичког круга, амбасадор Милисав Паић.
Једина извесност у целој овој неизвесности јесте да ће до сусрета Путина и Трампа сигурно доћи, али питање је тренутка када ће се то догодити, сматра Мирослав Стојановић.
"Обе стране послале су позитивне сигнале са своје стране. Москва је, додуше, доста уздржано реаговала чекајући да прво дође до инаугурације, што је и очекивано. Али, очигледно је да је иза сцене већ жива дипломатска активност да се припреми тај сусрет који ће имати историјске размере", рекао је Стојановић.
Он оцењује да је нереална идеја да би то била нова Јалта, како додаје за то треба бар три учесника.
"Не може се искључити Кина у таквој ситуацији, али то се неће десити сада", додао је Стојановић.
До сусрета двојице председника неће доћи тако брзо како се очекује, сматра Милисав Паић.
"Прво није завршена свечаност инаугурације, а после тога предстоји формирање његовог кабинета, сви његови кандидати за водећа места морају да прођу кроз конгресну процедуру да би били потврђени на тим местима", истакао је Паић.
Како је додао, сам сусрет може да има само симболичан значај.
"Може да значи упознавање са позицијама две стране. Међутим, могло би да буде много више отворених питања између Вашингтона и Москве него што је Украјина. Трамп најављује припајање Гренланда, Канаду као 51. државу САД, полаже право на Панамски канал... Те изјаве уносе неспокојство и врста су империјалних најава које би довеле до новог престројавања света и међународно признатих граница", навео је Паић.
Сукоб у Украјини не може лако да се реши онако како Трамп замишља, додао је Паић, и навео да пример Трамповог "олаког" приступа представља и Вашингтонски споразум, који је назвао врстом дипломатске катастрофе.
"Трамп изузетно цени Путина, волео би на неки начин да је као он. Њихов лични однос може да игра велику улогу, али он као председник представља интересе целе САД", рекао је Паић.
Говорећи о томе ко би могао да буде домаћин сусрета, Мирослав Стојановић осврнуо се на понуде да то буду Србија или Швајцарска.
"Идеја је добра, за Србију би то било добро јер је у питању догађај који би имао планетарни одјек. Међутим, ја сам доста подозрив око тога и нисам превелики оптимиста", навео је Стојановић.
Он је додао да мисли да ни Швајцарска неће бити домаћин јер је организовала две неуспешне конференције о Украјини без Русије.
"Пре бих мислио да би Мађарска могла да има неку врсту предности као домаћин сусрета јер имају добре личне контакте и са Москвом и са новим председником САД", рекао је Стојановић.
Милисав Паић нагласио је да Србија има добре и развијене односе и са Москвом и Вашингтоном, али и са Кином која је постала трећа страна у светским питањима.
"Србија би могла да буде најоптималније место за одржавање састанка. Мислим да најаве да би то могле бити неке друге европске земље немају никакву тежину јер Трамп нема неко мишљење о Европи у политичком и војном смислу", рекао је Паић.
Он је истакао и да би такав скуп у Београду нама донео много користи, као и да би привукао пажњу света, али и финансијских, економских кругова и медија.