Председник Србије поново нуди саветодавни референдум: Шта га морално, а шта правно обавезује?

Председник Србије Александар Вучић поново је понудио могућност да грађани суде о томе колико поверење ужива дају на саветодавном референдуму. Он је позвао опозиционе странке да прикупе 67 потписа и обећао да ће се, уколико му народ ускрати подршку на том изјашњавању, повући са места шефа државе. 

Позив на овакво "сучељавање", а који је већ предлагао након што га је опозиција позивала на политичку одговорност због пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду почетком новембра, сада је уследио као одговор на истраживање НВО Црта, у ком се наводи да је огромна већина грађана за његову смену. 

"Ако су ови наводи Црте тачни, за мене је немогуће да опстанем на месту председника Србије и зато је потребно да опозиционе странке предају само 67 потписа, а имају их преко 80, за одржавање саветодавног референдума о председнику Србије", навео је Вучић на Инстаграму и додао да је "легитимитет најважнија ствар у политици, а да суверенитет увек проистиче из народне воље". 

Посланици владајуће већине на ово су одговорили понудом од 100 потписа опозицији за покретање референдума, наводећи да је то демократска прилика да испуне свој циљ и "склоне са власти Александра Вучића". 

Председница Народне скупштине Ана Брнабић саопштила је да чека 67 потписа опозиције, али да још није стигао ниједан. 

"Питање на саветодавном референдуму би било - 'да ли сте за покретање поступка за разрешење председника', а председник је сам јуче већ рекао. Он ће истог дана поднети оставку, уколико се на референдуму 50 одсто грађана плус један глас од изашлих изјаснило да нема поверење у њега", рекла је председница скупштине.

Које су домети саветодавног референдума и шта може да уследи уколико грађани на листићу заокруже већински "да"?

Вучић: Овако или онако, саветодавног референдума ће бити

Устав Републике Србије не предвиђа могућност разрешења председника државе путем референдума, али у свом опсегу Народна скупштина има право да пред грађане изнесе питање од најширег значаја из своје надлежности. У овом случају би значило - да парламент на овај начин, може да се консултује са грађанима о питању поверења у председника. Одлука народа не би имала правну тежину, али би довела до моралне политичке одговорности председника Републике.

Професор Уставног права на Правном факултету у Београду Владан Петров за РТ Балкан истиче да би суд грађана, у зависности од тога какав би био, могао евентуално да доведе до тога да председник Србије поднесе оставку, али да "скор" на гласачким листићима на саветодавном референдуму не могу да га разреше функције.

"Поставила се дилема у јавности већ неколико пута, да ли председнику Републике може престати мандат одлуком грађана на саветодавном референдуму? Одговор је - не. То није један од основа по коме председнику превремено може престати мандат, али кроз мишљење грађана би могао да утврди да ли још ужива њихову политичку подршку", наводи проф. Петров.

Ипак, појашњава проф. Петров, овакав тип референдума омогућава Скупштини одлуком већине од укупног броја народних посланика, изнесе једно питање из њене надлежности које је од ширег значаја, а да би једно такво питање могло да буде питање одговорности председника Републике имајући у виду дешавања претходних месеци.

"Уколико би већина од изашлих грађана гласала за покретање поступка за разрешење председника Републике, то би био јасан индикатор председнику Републике да он више не ужива политичку подршку грађана, што би био разлог за његово подношење оставке", рекао је проф. Петров.

Постоје само два начина по Уставу да председнику пре времена престане мандат и то су основи предвиђени чланом 117. и чланом 118. Устава. Први је оставка председника Републике, а други је разрешење председника Републике.

"Скупштина има надлежност да покрене поступак за разрешење председника Републике, али да би она донела коначну одлуку о разрешењу, претходно би Уставни суд морао да утврди правну одговорност председника Републике", истиче проф. Петров.

За иницирање поступка за разрешење потребна је најмање подршка једне трећине посланика, а потом би се одлука доносила већином од укупног броја посланика. Затим би, тај предлог ишао на Уставни суд, који има рок од 45 дана да се изјасни да ли је председник повредио Устав. Напослетку, то мишљење се враћа скупштини и она о њему одлучује најјачом, двотрећинском већином о томе да ли ће председник Републике бити разрешен.

Како прописује Закон о референдуму и народној иницијативи, мишљење грађана на саветодавном референдуму утврђује се гласовима већине изашлих и није правно обавезујуће. Захтев за расписивање референдума о питању из надлежности скупштине може да поднесе већина од укупног броја свих трибуна Народне скупштине