Мирјана Васовић у "Релативизацији": На протестима препознајем увезене симболе

О симболима и паролама студентских протеста и побунама у Србији у последњих неколико деценија, новинарка Љиљана Смајловић разговарала је са професорком Факултета политичких наука Универзитета у Београду у пензији Мирјаном Васовић у ауторској емисији "Релативизација". Васовићева, напомиње ауторка на почетку, предавала је психологију политичког понашања и социјалну психологију. 

Васовићева је објективан посматрач, истакла је ауторка, не само зато што је то професија, него зато што није политички ангажована и није активиста. Она је подсетила на то да је Васовићева рекла да је историја Србије дуже од два века историја побуне или против туђинске власти, или недемократског поретка.

Побуне и протести који обележавају политички живот Србије последњих неколико деценија, од пада Берлинског зида до пада надстрешнице у Новом саду су, међутим, у функцији стављања главе у туђински јарам, културног самопоништавања и растакања државе.

"Побуне које су биле карактеристичне за српски народ биле утемељене у неким традиционалним вредностима: слободарству, отпору туђину... Знало се шта значи покрет за ослобођење", навела је Васовићева.

Она је прецизирала да су се са падом Берлинског зида, не само наша популација, већ и народи у постсоцијалистичким земљама, нашли у вредносној конфузији. 

Истакла је да се види мешавина старих вредности и нових које би требало да буду пут у демократско друштво. 

Професорка Факултета политичких наука у пензији истакла је у том контексту да је читава та пропаганда против социјалистичких система била против ауторитарне државе и да су оне срушене са падом Берлинског зида, а остао је сентимент да је пут у демократију пут против поретка. 

Истиче да се један велики део елите приклонио узорима који су некритички преузети споља.

Истакла је да су негирали су националну државу, а желели су да уђу у неке заједнице које су наднационалне али и супротстављене националним интересима.

Васовићева је рекла да је актуелна побуна побуна привилегованих и да ту није реч само о елити (академској и политичкој, односно делу опозиционе политичке елите), већ и оних добростојећих који су некада били добро ухлебљени у социјализму. 

Не сналазећи се добро у вредносној промени, истиче Васовићева, они формирају ставове, тако што их купе успут. 

"Обичан народ је утемељен у традиционалним вредностима и не занима га да се пореди са демократским светом. Та елита има осећај да има мисију у друштву, мисију добра у борби против зла", наводи Васовићева. 

Говорећи о томе које стереотипе препознаје у симболима протеста, Васовићева је рекла да се ради о увезеним симболима и да је крвава шака подсећа на отпорашку песницу. Парола "Руке су вам крваве" је сувише јака за несрећу која се десила, додала је.

Упитана на којој би страни била да је у кожи неког свог колеге, она је рекла да на Факултету политичких наука постоје велике политичке поделе и да је струја која на неки начин манипулише студентима јача.

Оцењује да студенти који учествују у блокади, имају немуште циљеве. 

Спровођење блокада са идејом "народ није довољно бесан, па га треба разбеснити", истиче она, је суштинска манипулација са циљем да би се народ побунио. 

Додаје и да је деведесетих година исто тако елита, будућа елита, као што су студенти, покренула протесте, шетње, побуне, а да се народ придружио касније.