Дан увече: Шта ће донети царински ратови

Европска економија и привреда суочавају се са великим недаћама. Већ посрнуле, добијају нове претње преко Атлантика од Доналда Трампа - односе се на повећање такси и царина.

Трамп прети Европи: Царине би уздрмале и српску економију

Али нису то једине његове поруке - последња идеја му је да утиче на највеће извознице нафте да цену ове сировине смање како би тиме наштетио руској позицији у трговини. Да ли ће у томе успети остаје питање, али да су економски потреси могући - делује више него изгледно.

Не сме се изоставити ни Кина као водећа економска сила и њене потенцијалне реакције на трговинске сукобе.

О томе да ли ће царински ратови довести до раскола међу савезницима, може ли Европа одговорити изазовима који су пред њом и како ће реторика из Вашингтона утицати на однос са Русијом и Кином у емисији РТ Балкан "Дан увече" причају
Махмуд Бушатлија, саветник за развој и инвестиције, и проф. Михаило Рабреновић, стручњак за менаџмент јавног сектора.

"Арапском ОПЕК-у се придружила Русија која није званично члан и од тог момента они контролишу цене. Томе треба додати једну ширу слику, да се однос САД и Саудијске Арабије променио последњих пар година. Раније, Саудијска Арабија је морала да се обавеже да своју нафту и гас може да продаваће искључиво за доларе. Од 2017. то више не поштују, а пре неколико месеци су најавили да неће са Америком продужити уговор који истиче у јуну. Може се рећи да је Блиски исток консолидован и да нема инструментарија којим би Америка то променила", рекао је Бушатлија.

Саговорници емисије "Дан увече" сагласни су да, иако су Трампови ставови јасни, треба видети да ће се репризирати онај Трамп из првог мандата, који није урадио све што је намерио, или ће желети да докаже да је политичар чврсте руке. Бушатлија подсећа да нови амерички председник најавио ширење индустрије нафте, оцењује да ће највећа жртва Трамповог избора бити Европска унија, али и да ова Америка они она Америка.

"Од 248 година колико су држава само осам или девет година нису ратовали ни на својој ни на туђој територији. Зато је америчка економији - ратна. То се види на примеру сукоба у Украјини. Добар део војног буџета се попуњава тако што се одобрава наоружање, будући да они ратују са својих педесетак вазала против Русије. Америка није слична оној с почетка овог века. Показала је све своје слабости које се не могу поправити", истиче Бушатлија.

А својим политикама, додаје, довели су до дедоларизације која је сада узела маха. Долар, који  је постао 1971. замена за злато, слаби и далеко је од убитачног оружја којим су некада контролисали читав свет.

"Неке земље су држале доларе у резервама да би могле да плаћају робу, сада се то променило. Унутра БРИКС-а, и не само тамо, постоје договори о плаћању у националним валутама и тај систем се врло брзо развија. Али не тако да ствара неки нови долар, него налази начин да се све валуте које нису конвертибилне користе. Кина и Русија су у размени смањиле плаћање доларом на десет одсто. Долар не може да нестане, али слаби", објашњава Бушатлија. 

Стручњак за менаџмент јавног сектора Рабреновић каже да Европи није лако да се одбрани од америчких економских претњи и да унутар бриселског царства влада страх због неизвесност у којој ће мери Трамп да примени све оно што је најавио.

"Чињеница је да постоји спољно-трговински дефицит, дакле да САД више увозе из ЕУ него што извозе. Трамп сматра да је то неправично и нуди два решења - да се уведу царине, а ако то ЕУ неће, онда да увозите више нафте и гаса. Фон дер Лајенова је рекла да је тај увоз већ на 50 одсто и да је мало простор за побољшања. Сви економски индикатори САД, иако је ова земља џин, не иду у добром смеру - повећава се дефицит, обим студентског кредита... Трамп је схватио да не може да побољша ситуацију преко ноћи повећањем продуктивности и зато посеже за политичким притисцима. Земље ЕУ су запретиле да ће се окренути другим тржиштима, али ни то није лако", каже Рабреновић.

Ни економске прилике у ЕУ нису сјајне, земље се суочавају са рецесијом, стагнацијом или малим раст. Разлог томе је, према оцени Рабреновића, то што је ЕУ као трговинска асоцијација, основана да се јача слобода трговине, кретања капитала, роба, услуга, а сада се та идеја претворила у своју супротност.

"Унија води сукоб против једне земље и уводи јој санкције. То је последица недостатка лидера и тога што су попустили шансу да постану права држава када нису усвојили устав. Америци је једно време одговарало да ЕУ јача, али не и да превише почне да расте, јер тада постајете ривал а не партнер. Немачкој су одузели право на јефтине енергенте под плаштом наводне зависности, а све да би ова земља сада зависили од скупљих енергената. Немачка је најбоља пример како земља брзо може да поквари своју перспективу", рекао је Рабреновић и додао да ће процењује да ће се САД окренути у економском смислу Италији, али умерено.

Саговорници емисије која се емитује на телевизији РТ Балкан сагласни су да, ако већ морају да се воде ратовим, да је боље да они буду царински него нуклеарни.  

"Читав свет се проматра у оквиру од две три године, међутим 2018. анализа PWC је навела за наредну годину десет првих економија. Из Европе је била само Немачка, али са звездицом. Тада је од десет земаља, седам било са Далеког истока, као и Русија. Наредну годину Немачка је завршила у рецесији и од тада клизи. Нема говора да ће ЕУ да буде економска сила и то је јасно неколико година уназад, али је ружно рећи, када скривате људе од ковида, да ће то поспешити рецесију или сада им рећи да не могу да се туширају два пута дневно јер треба да подржавају једну страну у сукобу у комшилуку", каже Бушатлија.

Саговорници подсећају и да су Русија и Кина у последњих пар година урадили све да "пренесу у своју економију оно што не могу да купе" и да се клатно економије померило.

"И сада када неке друге земље могу да буду конкурентније, да произведу одређену робу и да је јефтиније продају, кажу - доста смо се играли глобализације, сада ћемо да вам уведемо санкције", додаје Рабреновић.

Бушатлија је објаснио и шта заправо подразумевају царине - да су оне заштита ваше робе од стране робе.

"Ако производимо нешто треба да га заштитимо, па ћемо то учинити тако што ћемо подићи цену увозне робе. Али шта то Америка производи што иначе купује у Европи? Тешко је пронаћи", додаје. 

Где се у царинским ратовима налази Западни Балкан и где је ту Србија? Можемо ли да извучемо неку корист?

"ЕУ је, што се Србије тиче, доминантан трговински партнер и све што се дешава код њих може да се прелије и у нашој земљи. Зато треба размишљати о алтернативним стратегијама за сарадњу, да се не држе све јаја у истој корпи и да се диверзификују партнерства како би се очувао обим привредних активности и спољно трговинске сарадње. А то изискује напор", поручује Рабреновић.