Србија и Балкан
Шта је СПЦ поручила српском народу о Савиндану 2025: Мирење, јединство и присуство у одсуству
У празничним беседама више архијереја српске цркве, ове године више него претходних, истиче се позив на јединство и нарочито наглашава помиритељска улога Светог Саве, али има оних епископа који сматрају да није добро оно што се у Србији данас дешава, као и оних који су још раније рекли да бити човек значи бити уз студенте
Српска православна црква и верници обележили су велики празник дан Светог Саве, првог српског архиепископа и утемељивача српске цркве и просвете. У другачијим околностима него претходних година, када се извештавало о сечењу славског колача у школама, ђачким приредбама и светосавским академијама, овај Савиндан пролази у атмосфери студентских блокада. Протестима студената придружили су се и други чија је школска слава Свети Сава: средњошколци и просветари.
У празничним беседама више архијереја српске цркве, ове године више него претходних, истиче се позив на јединство и нарочито наглашава помиритељска улога Светог Саве који је мирио завађену браћу Вукана и Стефана. То је, могло би се рећи, главна порука индиректно упућена и студентима и власти и Србима ма где данас били.
Између сечења славског колача студената Универзитета у Београду у навечерје великог празника у Храму Светог Саве, прозивки што СПЦ није подржала студенте у прозападним медијима, прекидања Светосавске академије у Матици српској, почела је на Савиндан двадесетчетворочасовна блокада Аутокоманде на коју су позвали академци.
У навечерје празника из Храма Светог Саве у Београду беседом се обратио патријарх српски Порфирије који је поручио да је Свети Сава мирио своју браћу Христом и позивао на то да треба једни друге да слушамо, да разумемо да смо једни другима потребни и да нико није вишак.
"Ја желим свој деци Светог Саве заштиту и смирење, љубав и слогу, а нарочито то желим нашој деци и омладини, да имају заштиту Светог Саве, да имају његово смирење, кротост, љубав према Христу и према ближњима, како њима тако и свима нама који осећамо себе да јесмо деца Светог Саве", рекао је патријарх Порфирије.
На Савиндан студентима је стигла и једна порука из Патријаршије у којој се указује на постојање "паралелних универзума" јер док једни на претпразничном бденију у Храму Светог Саве слушају беседу патријарха Порфирија, друга група насилно прекида Светосавску академију у Матици српској "у намери да наметне свој антисветосавски, антихришћански и антисрпски наратив и концепт живота".
На студентима је, како се истиче, да одлуче у ком универзуму желе да живе.
О једном од та два универзума говорио је у празничној беседи у Саборном храму у Новом Саду и владика бачки Иринеј који је осудио инцидент од претходне вечери на Светосавској академији у Матици српској. Како је рекао, Савиндан није само школска слава, већ и слава читавог нашег народа, осим оних "изрода" који су упали у Матицу српску.
"Оно што нису урадили никакви окупатори откако постоји Матица српска, то су синоћ на нашу жалост и срамоту урадили изроди потекли из нашег народа, да оскрнаве ову свесрпску славу, светог оца нашег Саву. Неће им поћи за руком, као што није пошло за руком ни њиховим претходницима. Прећи ћемо преко свих тих ружних догађаја, не мрзећи никога, не реванширајући се никоме, али молећи се Господу да заблуделе врати на пут истинског живота и спасења", рекао је владика Иринеј.
Архијереји који сабирају српски народ "преко Дрине" такође су позивали на јединство и мирење. Митрополит црногорско-приморски Јоаникије у својој беседи у цркви Светог Саве у Тивту истакао је мирење као једну од мисија Светог Саве.
"Свети Сава је био послан своме српскоме народу да га у вери утврди, да га духовно и културно и у сваком другом погледу уздигне... учећи их да превазилазе своје међусобне неспоразуме, да буду, као што је говорио наш патријарх Павле 'увек људи', да увек могу са ближњима својим да се нађу у миру, слози и љубави и да све међусобне проблеме као људи решавају", рекао је митрополит Јоаникије.
Владика зворничко-тузлански Фотије такође је у навечерје празника, у беседи на литургији у Саборном храму у Зворнику, истакао да је веома битно за Србе да живе у међусобној љубави и да српски народ може претрпети велике невоље ако не буде јединствен.
"Да будемо светосавци, да се миримо међусобно, јер Свети Сава је дошао у Србију да мири завађену браћу имајући са собом мошти Светог Симеона Мироточивог. Нама требају светиње да нас обједињују, да нас мире једне с другима", поручио је владика Фотије.
И док је већина архијереја упућивала поруке које би могле, али и не морају, да се односе на оне на блокадама, али и на оне ван блокада, епископ бихачко-петровачки Сергије био је директан када је у беседи на литургији у Дрвару о Савиндану рекао да оно што се данас дешава у Србији није добро, како је истакао.
"Не да бранимо ми власт, никакву власт не треба рушити, свака власт је од Бога дана, већ треба сви да се молимо. Али они не иду да се моле, упале свеће за те страдале, а требало би баш данас у Београду да оду у Храм Светог Саве... Увек ће бити искушења и страдања и кад је добро и кад страдамо, увек треба да се молимо", рекао је епископ Сергије који је такође подсетио како је Свети Сава мирио завађену браћу, истичући да нам је данас преко потребан мир у душама нашим.
И владика западноамерички Максим, у беседи о Светом Сави на литургији у Храму Светог Саве у Берлину у навечерје празника поручио је да је српски светитељ био миротворац, али као особину којом највише подсећа на Христа издвојио је присуство у одсуству, како је истакао.
"Свети Сава је напустио очев дом одлазећи на Свету Гору, а онда напушта и Свету Гору и постаје поново актер на светској сцени, проповеђу и харизмом спаја супротности унутар свог народа, постаје миротворац. Таман када постаје веома познат, Сава се наједном повлачи, као што је Христ рекао својим ученицима добро је за вас да ја одем. Свети Сава напуштањем архијерејског трона показује како је понекад добро допустити и дати простор ближњима, а не стално својим присуством чинити њих неслободним, тј. принуђеним да нас уважавају и поштују", рекао је владика Максим.
Епископ западноамерички, иначе, био је гост владике диселдорфског и све Немачке Григорија. За разлику од владике Сергија, епископ Григорије је отворено подржао студенте нагласивши да "бити човек данас у Србији у најмању руку значи стати уз нашу децу".
У ауторском тексту за недељник "Радар" објављеном, додуше, на један други хришћански празник, Божић, он је навео да на студенте гледа као на "праведнике који долазе да спасу себе и нас", али и да је "лицемерно и кукавички бодрити их и аплаудирати са стране" и очекивати да они све изнесу сами на својим плећима. Да ли је божићна порука овог текста била да сви који не подржавају студенте нису људи, како је то протумачио у једном коментару у медијима професор Филозофског факултета Чедомир Антић или да ће и и владика на улицу да не би био лицемер и кукавица, време ће показати.
Владика Григорије поменуо је у овом тексту и патријарха Павла, желећи да нас подсети да је он подржао студенте у протестима деведесетих година прошлог века. Тога су се сетили и данашњи студенти у блокади, они са Филозофског факултета. који су му, након 28 година, захвалили на писму подршке које је упутио ондашњим академцима који су протествовали против режима Слободана Милошевића. Можда ће бити потребно још 28 година да се неки нови студенти извине блаженопочившем патријарху што је био извиждан на протесту у марту 1991. Патријарх Павле, који је позвао студенте да се разиђу плашећи се за њихову безбедност и своје проблеме изнесу на неком безбеднијем месту, после тога се извинио увређенима, али они нису учинили исто не сматрајући ваљда свој чин у најмању руку непримереним.
Део медија, већином опозиционих, на овај дан често подсећа да је патријарх Павле 1997. са светосавском литијом стао уз студенте и пробио полицијски кордон који је данима стајао у Коларчевој улици. Кордон се, у ствари, повукао неколико сати пре почетка литије, око четири сата ујутру, а литији у којој је према тадашњим извештајима медија било више од 100.000 грађана, нешто после 7.30 сати на Теразијама се придружило око 5.000 студената. Да ли је патријарх Павле био на челу црквене литије, грађана или студената, данас и није важно, стао је тада, као што је увек чинио, на чело народа.
Тужно је што се он данас, иако и сам својевремено извиждан, а од епископа који се данас позива на његову "револуционарну" прошлост теран у превремену пензију, користи као аргумент за напад на српску цркву и њеног поглавара. Каква год била српска црква и њен поглавар, патријарх Павле је свакако последњи који би икада ишао против ње. И у томе се огледала она његова реченица коју данас тако често цитирају: "Будимо људи".
