Родић и Петронијевић у "Дану увече": Обојене револуције нису револуције – то је преврат

Када народ изађе на улице у некој земљи, јавност се пита ко стоји иза њега, када народ изађе на улице у више држава у исто време, рађа се сумња да ли имају заједничке иницијаторе. Последњих тридесетак година широм јужне и југоисточне Европе се кроз обојене револуције, предвођене западним капиталом и утицајем, улазило у обрачуне са актуелним режимима – тренутно је у неколико земаља жариште. 

О томе какав механизам моћи представљају обојене револуције, какви су им циљеви, ко стоји иза њих и како се њима управља у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су адвокат Горан Петронијевић и новинар Филип Родић. 

Говорећи о томе какви су механизми обојених револуција, адвокат Горан Петронијевић истиче да је појам "обојена револуција" настао пре више од двадесетак година, али и да појавни облици сежу даље у прошлости. 

"То је једна врста насилног преузимања власти, без уставног решења, а то су избори и покретање једне лавине у народу, најчешће покретањем оправданих незадовољстава, али покретањем механизама и методологије која није дозвољена. То се само зове револуција, то је у ствари преврат", оцењује Петронијевић и додаје да као пример узима онај најтежи, а то је догађај на Мајдану у Украјини. Петронијевић оцењује да су обојене револуције и једна врста психолошког рата у односу на становништво које изазива страх. 

Објашњавајући где је почетак, а где крај обојених револуција, новинар Филип Родић каже да је прва обојена револуција била 1968. године против генерала Де Гола у Француској и да је то зачетак обојених револуција који није сам по себи донео резултат. 

Родић је сагласан да се ради о преврату. 

"Револуција мора да донесе промену система. Ни 5. октобра није дошло до било какве значајније промене система, ствари су се мање-више наставиле истим током. Једина суштинска разлика у односу на владавину Слободана Милошевића је била приватизација, која је после 5. октобра започета на један скроз слободан начин, док је за време Слободана Милошевића, иако је било неких приватизација, оне су биле уско концентрисане и врло пажљиво дириговане са државног врха", оцењује Родић.

Он истиче, да смо ми опет, на неки начин, предмет експеримента, јер до сада за сваку обојену револуцију била потребна критична маса која се кретала око 50 одсто подељености друштва. 

"У Србији се сада покушава обојена револуција са мањином", закључује Родић. 

Из Москве се обратио политиколог Андреј Манојло и указао на то да се у Србији тренутно разрађује сценарио обојених револуција, додајући да то ни спонтани протести. 

"Ово су исценирани протести и они се контролишу", оцењује Манојло и додаје да је то класична примена технологије обојених револуција, али и да протести не могу постојати без спољне финансијске подршке, а навео је и да протесте контролише део представника невладиних организација и страних амбасада. 

Оцењује да је ово сигнал званичном Београду у вези са спољнополитичким курсем земље. 

Петронијевић сматра да је реакција власти на протесте неадекватна. 

Новинар Филип Родић оцењује да је рупа у идеји иза протеста тежња за селективном правдом и додаје да проблем селективне правде постоји и у САД. 

"Како можемо говорити о независности правосуђа, ако се врши овакав притисак на тужилаштво и на суд да раде по политичкој вољи демонстраната", истиче Родић и подсећа на то да је за успех обојене револуције потребна подела у војно-безбедносном апарату.