РТ Балкан анализа оставке Милоша Вучевића: Нова влада или нови избори?

Два су начина да, после оставке премијера Милоша Вучевића, Србија добије нову владу – да се иде на изборе, или да председник Републике да мандат за састав владе ономе ко га увери да има већину у Скупштини Србије. 

Процедура је следећа: кад премијер поднесе оставку, он о томе обавештава парламент и председника Републике. Његова оставка се констатује на првој наредној седници парламента, а тим из Немањине наставља да ради у техничком мандату до избора нових чланова извршне власти.

У међувремену, на потезу је председник Републике који треба да организује консултације са парламентарним странкама, што иначе чини након сваких избора, а да би утврдио постоји ли мандатар који може да обезбеди већину за формирање владе (најмање 126 гласова посланика). Предвиђено је да серија разговора може да траје највише 30 дана откад се констатује оставка претходног премијера. Ако нико није у стању да обезбеди већину, шеф државе је дужан да распусти Скупштину и распише парламентарне изборе.

Ова процедура предвиђена је у члану 132 Устава Србије. 

Седница Скупштине Србије била је заказана за сутра, али је на колегијуму парламента одлучено да се одложи за неки други дан. Додуше, заседање је било заказано пре него је дошло до повлачења премијера, а још нема информација када ће бити нова седница. 

Градоначелник Новог Сада поднео оставку

Посланик "Ми – глас из народа" Бранко Павловић рекао је за РТ Балкан да је влада у техничком мандату тек од оног тренутка када Скупштина Србије констатује оставку Вучевића. 

"Констатовањем оставке председника Владе Србије на првој наредној седници Народне скупштине влади почиње мандат у техничком мандату. Они су у пуном раду до тог тренутка. Устав не предвиђа рок до кад треба да се сазове та седница и када се каже – на првој следећој седници, то се односи на редовно заседање. Ми смо у ванредном заседању и то значи да владајућа групација треба да сазове седницу или евентуално на захтев опозиционих странака (најмање трећина посланика), али је за рад свакако потребан кворум од 126 посланика. Значи мора власт, јер имају већину", појаснио је Павловић. 

Он је навео да очекује ће власт сазвати седницу у неком релативно краћем временском периоду, али, како је нагласио, строго говорећи нема рока. 

"Када се констатује оставка онда председник државе обавештава парламент да почиње рок од 30 дана у коме су парламентарне странке дужне да га обавесте ко има већину од 126 посланика и ко је мандатар за састав владе. Дакле, процедура као после избора. Уколико парламент није у стању да након констатовања оставке владе предложи новог мандатара и изгласа нову владу, онда је председник државе дужан да распусти парламент и иде се на нове изборе", констатује Павловић. 

Рачуница је сасвим јасна. У овом тренутку коалиција која је на изборе изашла окупљена око Српске напредне странке има 130 посланика. Уз њих су и социјалисти 13, Јединствена Србија пет, као и СВМ са шест парламентараца. То значи да владајућу коалицију чини 154 посланика. 

Претпоставља се да ће новог мандатара, уколико се буде ишло на ту опцију, највероватније дати Српска напредна странка. Председник Владе може бити страначка и нестраначка личност и не мора нужно да буде на изборној листи. Значи, могуће је да буде експерт и лице непознато широј јавности. Постоји и варијанта да неко од других странака из владајуће коалиције добије место премијера (имао га је СПС својевремено када је председник Владе био Ивица Дачић), али је то, сада, мало вероватно. Наравно, у влади се могу наћи и представници других партија изван власти, уколико има политичке воље страна.

На питање, на конференцији за новинаре у Скупштини Србије, да ли може да каже ко ће бити нови премијер и да ли ће бити из редова СНС-а, шеф посланичког клуба напредњака Миленко Јованов је рекао "да је председник Републике тај који поверава мандат за састав владе ономе за кога процени да ће имати већину у парламенту".

Он је казао да не искључује могућност избора, али искључује "могућност прелазне владе и да неко без избора дође на власт", о чему говори део опозиције. 

"Све остало ћемо видети у наредним данима како ће то да изгледа", рекао је Јованов.

Брнабићева: Блокада парламента неће бити дозвољена

Професор Уставног права на Правном факултету Владан Петров каже за РТ Балкан да је Устав јасан и да уколико се не формира влада по истеку рока од 30 дана, након што Скупштина констатује оставку Вучевића, иде се на изборе. 

"Сматрам да треба да се покуша да се направи минимални политички консензус. Нова влада би требало да буде влада ширег друштвеног поверења, ту би требало да буде места за експерте, чак и за оне политичаре који до сада нису били у власти или око власти. Не верујем да би то могли да буду радикално опозициони политичари који би да дођу на власт насилним путем. Требало би разговарати са политичким неистомишљеницима. Не би било лоше да уђе неко са посебним ауторитетом, али да није страначка личност. Направити владу најширег друштвеног поверења са снагама који желе да функционишу кроз институције", објаснио је Петров.

Он је додао да докле год парламент не констатује оставку, влада има сва овлашћења, па може чак да предложи распуштање Скупштине Србије. 

Вучевић: Оставке Весића и Момировића предате Народној скупштини

Након што је премијер Милош Вучевић рекао да подноси оставку, а после напада на студенткињу палицама у Новом Саду, реаговала је председница Скупштине Ана Брнабић. 

"Свака част Милошу Вучевићу. Показао је шта је одговорност, шта је љубав према Србији, а не према функцији и власти. Хвала Александру Вучићу што је у Српску напредну странку усадио вредности и визију које су и данас, када су тешка времена, пуна изазова, показале шта значи одговорност, посвећеност земљи и бескрајно поштовање према свим њеним грађанима. Ово је разлика између СНС-а и свих осталих", написала је Брнабићева на мрежи Икс.

Она је додала да нико није поднео оставку када је 2003. године убијен председник Владе Зоран Ђинђић, у дворишту Владе Србије.

"У овој земљи је 2008. убијен Ранко Панић, само зато што је желео да искаже свој став на легитимном протесту који је пријављен у складу са свим законским одредбама. Нико није поднео оставку. У овој земљи је Драган Ђилас, вођа опозиције, човек који је постао мултимилионер злоупотребом власти, физички нападао и вређао студенте, претио полицајцима, физички се обрачунавао са младим људима само зато што су се усудили да лепе неке плакате – и није поднео оставку или показао трунку жаљења. Ова земља је, између 2000. и 2012. године, доживела Погром нашег народа на Косову и Метохији, паљење наших највећих светиња и највредније културне и историјске баштине, распад савезне државе, једнострано отцепљење дела територије – и нико није поднео оставку", навела је Брнабићева.

Својевремено је 2008. године тадашњи премијер Војислав Коштуница поднео оставку и "вратио мандат народу", рекавши да коалиција нема јединствену политику око Косова и Метохије. 

У наредним данима видеће се расплет дешавања, а сигурно је да ће, на овај или онај начин, Србија добити 19. владу по реду.