Ковач и Калабић у "Дану увече": Назире ли се крај сукоба у Украјини, који сценарији су у опцији

Специјална војна операција у Украјини траје већ три године, а у свету се све чешће прича како би она могла да се оконча. Британски "Тајмс" недавно је објавио четири потенцијална сценарија за развој украјинског сукоба- победа Русије, лош мир, примирје и споразумно решење.

Родић и Петронијевић у "Дану увече": Обојене револуције нису револуције – то је преврат

Упозоравају да би до првог и другог решења могло да дође ако новоизабрани председник САД Доналд Трамп обустави подршку Украјини. Они позивају Трампа да појача испоруку наоружања Кијеву и помогне у преговорима који би Украјини обезбедили суверену и одрживу економску будућност. 

Занимљиво је да "Тајмс" не разматра могућност некакве украјинске победе, иако су западни медији и добар део званичника годинама уназад говорили да ће подржавати Кијев колико год буде потребно. О повратку на границе из 1991. године се и не говори с изузетком Британије која је недавно потписала споразум са Украјином о стогодишњем партнерству. 

Текст британског листа подсећа да се ситуација у Украјини стално мења, као и да Русија преузима иницијативу на фронту. Подсећају да је руска војска до 2024. године овладала са шест пута већом територијом него 2023. године, док се украјинско руководство мучи са недостатком наоружања, људства, падом морала.

Још једно питање о ком се све чешће говори је надзор постигнутог примирја. Владимир Зеленски је рекао да ће Украјини бити потребно око 200.000 европских трупа како би надзирали линију ватре. У дискусију о слању трупа у Украјину укључио се и председник Белорусије Александар Лукашенко. Он је критиковао Зеленског и рекао да би једино белоруски војници могли да одрже потенцијални мир у Украјини.

Због чега су баш сада објављени потенцијални сценарији? Шта тиме жели да се постигне? Шта би тим добила Русија, шта САД? Са каквим последицама би Украјина могла да прође? О тим и другим темам у емисији "Дан увече" говорили су Митар Ковач, генерал у пензији и Радован Калабић, историограф.

Ковач каже да су Британци од почетка умешани у украјинску кризу, али да објављеним сценаријима не треба прилазити исувише озбиљно, нити као да су једини. 

Наводи да ће потенцијалним преговорима САД гледати своје интересе, али не на пристрасан начин као Немачка, Британија или неке европске земље.

"Верујем да ће Трамп тражити разумевање са Русијом на другим геостратешким тачкама света у замену или разумевање безбедносних гаранција које тражи Русија. Морамо се подсетити да је Русија почела са извођењем Специјалне војне операције јер је била приморана офанзивним деловањем НАТО пакта, у смислу индокринације која је предузета у Украјини у форми шовинизма и нацизма према руском становништву", навео је он за РТ Балкан.

"Дан увече": Назире ли се крај сукоба у Украјини?

Додаје да излаз из сукоба види у војној капитулацији Украјине, наметање руске воље и стварање безбедносних гаранција за Русију.

"Мени свака опција где било које парче Украјине остаје под контролом НАТО снага јесте недовршени конфликт. Ако НАТО буде присутан на било ком делу Украјине то би била припрема за нови рат. Не би смела да остане могућност присуство НАТО снага, нити размештаја НАТО ефектива. Ова опција да буде тренутни прекид ватре, а да се онда тражи мир, то би био само увод за нови рат за три до пет година", навео је он.

Радован Калабић сматра да се наратив колективног запада мења, али да је циљ остао исти - анестезирање њиховог јавног мњења.

"Ниједан од сценарија не подразумева било какву победу Украјине. Они своје јавно мњење припремају да од победе, на којој су инсистирали, неће бити ништа", рекао је он.

Појашњава да западној страни не одговара уклањање узрока због којих је дошло до специјалне војне интервенције.

"Ти узроци су проблем и нису уклоњени. То је стварање, претварање Украјине у полигон са кога ће се обрачунавати са Русијом. Није ово сукоб Украјине и Русије, већ Русије и колективног Запада, јер су 54 земље укључене у њега- посредно или непосредно", рекао је он.

Сматра да ће једну од кључних позиција за преговоре представљати предлог руског председника Владимира Путина из децембра 2021. године, где је предложио повлачење НАТО граница на период пре 1997. године.

Додаје да оружане снаге Русије напредују у свим правцима, да је то сада најинтензивније у односу на последње две године.

Наводи и да се ЕУ не помиње као преговарачка страна, те да чак ни Украјина неће бити искључена из тих преговора.

"Када дође до тих разговора, неће се само расправљати о Украјини. Неће само она бити на преговарачком столу. Овде ће на столу бити шира платформа, имаће планетарни оквир. Видимо Трампове изјаве и аспирације на Гренланд, Канаду, Мексико. Цела планета са ове стране постаје предмет договора. Југоисточна Европа може бити предмет разговора", навео је он.

Сматра да ће протећи још времена док не дође да преговора, али да стање на терену показује да се приближава крај бар на украјинском фронту.