Десетак дана уочи парламентарних избора на тзв. Косову, актуелни премијер Аљбин Курти који по свим проценама са својим "Самоопредељењем" води у предизборној трци, једва је извукао живу главу из – Србице.
Иако сваку смотру, свако помињање тзв. Косовских безбедносних снага, будуће косовске војске, искористи да нагласи да је та формација настала на темељима, идејама и борби терористе Адема Јашарија и ОВК, да је и данас у КБС-у један Јашари, у Србици, родном месту некадашњег команданта УЧК, сада хашког притвореника Хашима Тачија, и даље мисле да Курти, у најмању руку, није достојан традиција тзв. ослободилачке војске.
Куртијева епизода из Србице сем што је показала да су поделе и међу Албанцима и те како видљиве, очит је показатељ и да, што се става албанских елита и приштинске политике према Србима тиче, на Косову и Метохији нема промена. И две и по деценије од рата.
Од Адема Јашарија, преко Хашима Тачија, до Аљбина Куртија, циљ је исти – да на Космету остане што мање Срба. Методе су се, очито, донекле промениле, више нема отмица, бомбашких напада, убистава, логора, вађења органа, као у време ОВК, сада се Срби на тихи егзодус терају сталним притисцима, хапшењима, лажним оптужбама за ратне злочине, полицијским и војним базама по северу, пребијањима, крађом имовине, отимањем земље, отимањем локала по центру Северне Митровице...
"О повратку Срба на КиМ, економском оснаживању српске заједнице, повлачењу специјалаца са Севера, о престанку хапшења и режираних суђења, пребијања, притисцима, о враћању земље коју су отели за изградњу полицијских и војних база, о враћању динара, о најмањем помаку да не будемо грађани другог реда, о гетима у којима живе Срби, у кампањи албанских странака нема ни једног јединог слова. Њих то не интересује, све заједно. Једноставније речено, за албанске елите Срби су непријатељи били и остали", каже један од наших саговорника, Србин из Северне Митровице.
Александар Гуџић, политички аналитичар и историчар из Грачанице у разговору за РТ Балкан каже да је актуелна власт Аљбина Куртија показала ригидан став према Србима, да промене није било ни током кампање, да ненаклоњеност режима према Србима иде тако далеко да Приштина крши чак и своје законе по питању, рецимо, посматрача и чланова одбора које би Српска листа требало да има на бирачким местима.
"Пре коју недељу суочили смо се и са забраном Српској листи да се кандидује за изборе, дакле ту се не ради о политичкој борби већ о борби против Срба јер је Српска листа, странка са највећим поверењем српске заједнице на овом простору. Ако Курти освоји нови мандат, можемо очекивати исти или сличан процес. Представници тзв. ратне коалиције око Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја, показивали су, чини ми се, нешто кооперативнији став да Србима дају макар нека права", каже Гуџић.
Наш саговорник наглашава да Аљбин Курти није учествовао у ратним напорима стварања тзв. косовске државе и сматра да га то и лично оптерећује, док Тачи, Харадинај, и неки други, бивши и садашњи актери косовске политичке сцене немају то бреме.
"Суштинске разлике између најјачих актера косовске политичке сцене, елита, према Србима и Србији нема. Главни циљ је признање 'Косова' од стране Београда, заокруживање процеса 'косовске државности'. И, уз све ово, може се рећи да је циљ и што мање Срба на 'Косову', јер, за 25 година Приштина, тамошње политичке елите нису показале озбиљну спремност да подрже процес повратка Срба нити њиховог економског оснаживања", мишљење је Гуџића.
За Луку Јовановића, историчара са севера КиМ, фебруарске изборе српски народ доживљава као једну од могућности да се избори против агресивног режима Аљбина Куртија али и да обзнани најаву повратка на власт у четири општине на Северу.
"Најбитније је да српски народ покаже јединство и спремност да стане иза својих представника и обезбеди им јака леђа за предстојећу политичку борбу на основу које једино може да оствари права на простору КиМ и да добије штит од агресивних потеза који јесу агенда 'Самоопредељења'. Та агенда је екстремни албански национализам усмерен искључиво против Срба и Србије који за циљ има протеривање државе Србије са КиМ као и протеривање српског народа са Косова", каже Јовановић.
Да ли избори, односно њихови резултати који се наслућују, могу донети било какву промену приштинске политике према Србима?
"Много тога зависиће од процента којим победи 'Самоопредељење', да ли ће бити испод, или преко 50 процената. Ако буде преко 50 посто, можемо очекивати да ће Курти наставити садашњу политику и правити провизоријум у коме за њега Срби само фигурирају, а, и даље ће радити са Србима који су били његови послушници. Ако буде мање од 50 посто, можемо очекивати да ће међународна заједница, посебно Вашингтон, потенцирати прављење широке коалиције против 'Самоопредељења''", каже Јовановић.
Питање на које, чини се, такође није тешко наћи одговор јесте и да ли у ставу Приштине, од "ратне коалиције" после 1999. године до Куртија, има икакве суштинске промене у односу према Србима, или је стратешки циљ остао исти а само су методе различите?
"Кад подвучемо линију, сведемо рачуне у протеклих четврт века, занимљиво је запажање да је српски народ на КиМ имао бољу сарадњу, лакше разговарао са тзв. 'ратном коалицијом', бившим ОВК командантима Тачијем и Харадинајом, него сада. Срби су у једном тренутку у влади Харадинаја имали три министарства. Курти је 'Самоопредељење' прокламовао као окупљање млађе генерације, неоптерећене ратом, окренуте Европи, али је, чини ми се, у једном тренутку код њега прорадио комплекс да покаже да је он једнако ратни лидер као и његови претходници, Тачи, Харадинај. Показао је да жели да стекне ратне ловорике, да себе прокламује као успешнијег од Тачија и Харадинаја, као оног ко је заокружио државност 'Косова' и ставио 'под шапу' Север. Своју 'ратну славу' он сада прокламује тиме што у кампањи потенцира да је управо он 'сломио Север'", каже Јовановић.
По речима саговорника тај континуитет у политици Албанаца према Србима јасно се може подвући и дефинисати.
"Присутан је и у чињеници да сваки пут када, као и у неки другим случајевима, не иде у економији, када гласачима не можете да испоручите резултате у том погледу, у бољем животу, инвестицијама, да се прибегава непријатељству према Србима и Србији, како су Срби и Србија архинепријатељи. Албанци економски стагнирају већ четврт века, незапосленост је велика, просечна плата је мала, једини начин да се не изгуби подршка јесте да се потенцира ратна прича, прича о опстанку и о борби, односно враћање на међуетничку агресивну политику", речи су Јовановића.
Саговорник у овом контексту посебно помиње чињеницу да за четврт века на Космету ни један Албанац није ухапшен ни оптужен за ратне злочине него се хапсе Срби, најчешће повратници, они који су дошли да обиђу своју имовину, или су дошли да продају своја имања.
"Сад се у том погледу користе легитимна средства, иако су многа од њих неоснована, базирају се на лажним сведоцима. Увек је битна порука да постоји механизам и да Приштина има јасан план и агенду а она је да најпре на југу а онда и шире треба осујетити сваки повратак сваки нормалан живот. Шта се скоро дешавало у Гораждевцу, српској енклави, где су специјалци опколили село, малтретирали народ, претресали а ништа нису нашли, порука је била да живот Срба у енклави зависи само од њих, од Приштине. Циљ је психолошки притисак, тихи егзодус, стално исељавање Срба са Космета као што је било и раније", закључује Јовановић.