Руски пилот који је погинуо за слободу братске Југославије (ФОТО)

Русију и Србију вежу јаке културне, историјске, верске и језичке нити, а једна од њих налази се у Бачком Брестовцу.

У овом српском селу налази се споменик погинулом хероју Совјетског Савеза пилоту-јуришнику гвардијском старијем поручнику Ивану Николајевичу Алимкину и стрелцу његове посаде гвардијском воднику Михаилу Васиљевичу Анисимову.

Иван Николајевич Алимкин рођен је 26. јануара 1923. године у селу Жердеву, Крапивнског округа (тада Шчекинског) Тулске области у Русији.

Завршио је педагошке курсеве, радио као учитељ у основној школи у селу Тризново. Отишао је на фронт са свега 18 година 1941.године, Херој Совјетског Савеза постао је 1944. године. Погинуо је у јануару 1945.године.

Прича о хероју

Један од многих обелиска у Србији совјетским ратницима који су погинули за слободу братске Југославије има веома дирљиву историју сећања, коју су пажљиво чували обични људи наше две земље.

Тако су 1968. године пионири из 13. школе у Шекину пронашли информације о гробу свог земљака у Бачком Брестовцу и написали су писмо у далеку Југославију. Писмо је добио наставник руског језика у градској школи Душан Весић, који им је јавио да се у његовој домовини поштује подвиг Совјетског ратника и пажљиво се брине о његовом гробу.

По позиву нових совјетских пријатеља, Душан је посетио Шекино и донео са собом грумен земље са места смрти Алимкина. Од тада, веза између два града, које веже заједничка историја, траје и дан данас.

У част ове историје 2011. године на територији Крапивенске средње школе је засађена Алеја сећања, а 2013. године именом руско-српског пријатељства у Бачком Брестовцу назван је парк у ком се налази обелиск.

Историја ратног братства

Авион гвардијског старијег поручника Алимкина није се случајно затекао на аеродрому Бачког Брестовца. Пилот је служио у авиопуку, који је био део две совјетске авиодивизије, уједињене у "Групу Витрука".

Између командовања Црвене армије и НОВЈ6 у октобру 1944. године  потписан је споразум о томе да ће за формирање југословенских војно-ваздушних снага СССР својим савезницима предати једну ловачку и једну ловачко-бомбардерску авиодивизију, од којих се свака састојала од три авиопука. Истовремено су се предавале све помоћне службе додељене пуковима, укључујући чак и пољске кухиње.

Укупно је НОВЈ добила 245 авиона, 437 аутомобила, 57 трактора, 20 радио станица и много друге технике и имовине "Групе Витрука".

Генерал-мајор авијације Андреј Никифорович Витрук је 29. јануара 1945. године одлуком Президијума антифашистичког већа народног ослобођења Југославије награђен орденом Народног хероја, највишом наградом Југославије.

У Русији и Србији се изузетно поштује сећање на погинуле, а и живе хероје који су зближили наше народе и учинили све да победе над фашизмом и својим примером показали потомцима како треба победити обновљену браон кугу у лику неофашизма.

У Бачком Брестовцу и Шекину, у Новом Саду и Тули, у Београду и Москви стоје споменици победницима, њихова имена носе школе, улице, булевари и градови. У част Ивана Алимкина названи су село и улица у његовом родном крају.