Србија и Балкан
Вучић само једном искористио право на помиловање: Коме су милост указали његови претходници?
Тадић помиловао глумца Жарка Лаушевића, Тито четнике, а Слободан Милошевић хуманитарце осуђене за шпијунажу
Председник Србије Александар Вучић потписао је 13 помиловања за студенте, директоре школа, декана, доцента на факултету и помоћног радника у школи и ово је први пут да је искористио право које има као шеф државе.
Један од захтева студената, који држе факултете у блокади, био је да се одбаце оптужбе против ухапшених и приведених студената, активиста и грађана на протестима поводом трагедије у Новом Саду. Председник га је испунио одлуком о помиловањима, а на захтев Министарства правде и након одлуке Комисије за помиловања.
Вучићеви претходници су чешће потезали право које имају по Закону о помиловању.
Председник има уставно овлашћење да на предлог Комисије за помиловање, и уз сагласност Министарства правде и надлежног суда, донесе одлуку о помиловању. Закон о помиловању прописује да молбу надлежном суду подноси осуђени, а могу и његов заступник, брачни друг, брат, сестра, усвојилац, усвојеник, хранилац или старалац осуђеног лица. По службеној дужности захтев за помиловање може поднети и Министарство правде.
Томислав Николић је, за време мандата на Андрићевом венцу помиловао 104 људи, а Борис Тадић је током седам година председничког стажа потписао 190 оваквих одлука.
Тадић је пред крај мандата помиловао сада покојног глумца Жарка Лаушевића, осуђеног због прекорачења нужне одбране у обрачуну у којем је убио двојицу а ранио једног момка 1993. године у подгоричком кафићу "Епл". Лаушевић је два пута био осуђен на казну од четири и по године затвора, а последња пресуда донела му је 13 година затвора. У притвору је, до изрицања првостепене пресуде, провео четири и по године. Тадић га је ослободио на препоруку Комисије за помиловања. Случај убиства у Подгорици изазивао је полемике годинама, а Лаушевић је написао и књигу о данима проведеним у затвору "Година прође, дан никад".
Некадашњи председник Србије Милан Милутиновић помиловао је 2000. године Луку Бојовића који је био осуђен на затворску казну од три месеца због напада на полицајца средином деведесетих година. Казна затвора замењена је условном казном од четири године.
Председник Савезне Републике Југославије Војислав Коштуница потписом је 2001. године ослободио Албанце који су се налазили у српским затворима, а међу њима је био и садашњи премијер лажне државе Аљбин Курти. Он је тада у затвору у Нишу издржавао казну од 15 година због тероризма, а на слободу је пуштен после две и по године.
Вучко Манојловић из Лесковца пуштен је на слободу после 27 година проведених у нишком затвору, пошто је председник Србије Томислав Николић 2013. године донео одлуку о његовом помиловању, којом је ослобођен даљег издржавања казне.
Он је готово три деценије провео у затвору због отмице и убиства тужиоца у Лесковцу. Најпре је био осуђен на смртну казну, а 2002. актом о помиловању председника Милутиновића, преиначена је у казну затвора од 40 година. Манојловић је четири и по године провео у ланцима, више од 18 година у самици. У неколико наврата је тврдио да није крив и да никога није убио.
Адвокат Зоран Живановић истиче за РТ Балкан да постоје две подврсте помиловања - једна је аболиција која подразумева да се та особа ослобађа кривичног гоњења и престаје даљи поступак, а друга је класично помиловање, када је неко правоснажно осуђен, исцрпео је све правне лекове и онда се лице ослобађа казне или се та казна ублажава.
"Ако је осуђен на годину дана, ублажава се на шест месеци или три месеца. Имао сам и ја случајеве када сам тражио помиловање за брањенике из хуманитарних разлога и били су прихватани. Наравно, има много случајева да затвореници траже, али не добију", објашњава Живановић.
У медијима се писало и о "четнику" којег је помиловао Тито. У питању је Славко Томић који је у интервјуима говорио да је ухапшен 1946. године, осуђен на "смрт као велики издајник и сарадника окупатора". Живот му је тада, причао је, спасио први секретар Комунистичке партије Југославије, председник извршног већа БиХ - Осман Карабеговић, а убеђен је и да је он средио и помиловање.
"У образложењу наредбе, која је чак била постављена на огласној табли затвора, писало је да су поводом Дана Републике, указом председника, помиловани сви припадници четничког покрета који су почетком рата учествовали заједно с партизанским јединицама у организовању устанка и борбама против окупатора", говорио је Томић.
Тито је потписао и указ о помиловању немачког новинара Ханс-Петера Рулмана, који је ухапшен под оптужбом за војну шпијунажу и осуђен на шест година затвора. Такође, милост је показао и Ласлу Тоту, југословенско-америчком држављанину који је током једне од посета СФР Југославији, кад је обилазио родни град, боравио у шећерани у Врбасу и направио неколико снимака, након чега је затворен, оптужен за трговинску шпијунажу и добио седам година робије.
Председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић одлучио се да помилује двојицу Аустралијанаца, хуманитараца, који су били осуђени за шпијунажу.
