Србија и Балкан
Свети Сава и рокер: Како је владика Григорије довео принца Растка на студентске протесте
Владика диселдорфски и све Немачке рекао је да је Свети Сава био страшан рокер јер је побегао у манастир, а онда је тај бунтовник постао утемељитељ државе, и поручио родитељима да кажу својој деци у блокадама: "Сине, буди ми отац"
Мој утисак је да је Свети Сава био један страшни рокер зато што је са 18, 19 година побегао у манастир, рекао је владика диселдорфски и све Немачке Григорије на снимку који је окачио на свом Инстаграм налогу.
Његова парабола врло је јасна, а даље иде овако.
"Његов отац послао је за њим коњицу да га врате из манастира. Међутим, он (Свети Сава) се није дао. Тај млади бунтовник постаје утемељитељ те државе. Брине се о законодавству, просвети и медицини. И шта се још дешава? Његов отац, који је за њим послао коњицу кад је био рокер, долази у манастир Ватопед након много година и каже њему: 'Сине буди ми отац'. За крај пожелео бих да сви родитељи у Србији свој деци која су сада у тим блокадама кажу те речи: Сине буди ми отац", рекао је владика Григорије.
Шта су поуке приче? Иако је владика хтео да буде духовит са музичким паралелама, да се приближи младима, што би се рекло, у овом кратком обраћању о Светом Сави он нам је објаснио да се у манастир бежи из бунтовничких побуда, зато што си рокер и зато што те није брига за систем и за окове које вам намеће породица и друштво, зашто што хоћеш да останеш слободан, нећу се везати, важно је само добро се зе... Знате већ како иде даље кад сте рокер.
Деци на Савиндан обично причају баш ову причу о којој је говорио и владика Григорије, како је принц Растко постао Свети Сава желећи да им укажу не да је млади бунтовник постао утемељитељ државе, већ да је млади принц одабрао да постане сиромашни монах. Земаљско је заменио небеским, пропадљиво непропадљивим, телесно духовним. Због тога је и његов отац кренуо за њим - зато што је тражио спасење, а не зато што није могао да састави владу и спремао се за нове изборе. Нити је Свети Сава отишао у манастир из бунта према оцу аутократи, владару свих српских земаља, што би можда желео да нам сугерише владика Григорије.
На објаву владике диселдорфског, реаговао је митрополит зворничко-тузлански Фотије, који, изгледа, није био рокер када се замонашио.
"После овог видеа брата Григорија, остадох духовно поражен. Овако о Светом Сави нико није говорио, сувише земаљски, да не кажем дневно политички. Многи су људи, свесно или несвесно нападали Светог Саву, јер нису разумевали његову мисију, његову Славу", пише у стиховима овде преведеним у прозу митрополит Фотије.
И додаје: "Не тако о Светом Сави, већ плачимо и ридајмо и опроштај тражимо, док времена још има, док се ангелска труба са Небеса не зачује, а светли Крст на Небесима, знак Сина Човечијег се не појави".
Митрополит позива на покајање и молитву, владика на барикаде. И онда неко каже да Црква није демократска институција.
Шалу на страну, оно што је митрополит Фотије провукао кроз редове, говорећи о дневно-политичкој употреби Светог Саве у параболи владике Григорија, сасвим је тачно јер епископ диселдорфски више пута је јавно и отворено подржао студентске протесте. Између осталог и речима да "бити човек данас, значи стати уз нашу децу", јер, како је наставио, њихови циљеви су "људски и у најдубљем смислу речи хришћански".
Прича о младом бунтовнику који је постао утемељитељ државе, што би требало да буде Свети Сава, упућена је њима. Не оспоравајући снагу и ведрину младалачког бунта студената, нити њихову духовну чврстину, неко би ипак требало да им каже да они нису Свети Сава. А да тежити ка томе да будемо као Свети Сава, значи пре свега оно на шта их је упутио митрополит Фотије: молитву и покајање. Па онда све остало, куле и градове, о којима им је причао владика Григорије.
Због Светог Саве и прикљученија која су му додавали тумачећи његову историјску улогу, водиле су се велике полемике унутар Српске православне цркве 2019. године. Тада, у време када је СПЦ обележавала 800 година од стицања аутокефалности, независности, владика западноамерички Максим у једном интервјуу навео је да је Сава дошао у Никеју 1219. године. И да тада васељенски патријарх "потпуно игнорише канонског епископа српских области, а то је био охридски архиепископ Димитрија Хоматијан, и додељује 'аутокефалију' српској држави. Овај историјски момент са почетка 13. века јесте занимљива али и снажна аналогија са неким новијим дешавањима у православном свету".
Та новија дешавања у православном свету, да подсетимо, била су давање аутокефалности "Православној цркви Украјине", потпуно неканонски и до данас од већине православних цркава непризнати чин васељенског патријарха Вартоломеја. Осудила га је као таквог и сама Српска православна црква, али не и владика Максим који је Светог Саву довео у исту линију са "поглаваром" ПЦУ Епифанијем (Думенком) и тадашњим украјинским председником Петром Порошенком. Сугеришући да је своју аутокефалност СПЦ, захваљујући свом најбољем "дипломати" и бунтовном сину, добила на преваран начин.
У сваком случају, Свети Сава је сада прошао много боље. Боље и да је рокер него да је Епифаније Думенко.
Али, кад смо већ код отаца, рокера, владика и позива "сине, буди ми отац", можда не би било згорег цитирати једног познатог српског рокера, који је, према урбаној легенди, рекао једном свештенослужитељу након његове беседе: "Оче, не буди очух".
