Стојановић и Гујаничић у "Дану увече" о паници од АфД-а: Стубови носачи Европе у кризи

Хоће ли АфД преживети захтеве да буде укинут и да ли ће уопште ући у изборни процес, велико је питање шта чека Француску и како ће економија ЕУ уопште преживети и колико ће нестабилна политичка ситуација утицати на ове земље.

О овим и другим темама у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су др Душан Гујаничић са Института за политичке студије и новинар и дугогодишњи дописник "Политике" из Немачке Мирослав Стојановић. 

У Немачкој су демонстранти забринути због успона крајње десничарске странке АфД, демонстрације су привукле масу, а немачки парламент одбацио је имиграционе мере које је предложила конзервативна опозиција, а коју подржава крајња десница. 

На конференцији Алтернатива за Немачку, која према последњим подацима, бележи подршку од 20 одсто, путем видео укључења обратио се и амерички милијардер Илон Маск.

Он је отворено изразио симпатије према овој партији и рекао да Немачкој недостаје самостално вођење политике без уплива глобалне елите и бриселске бирократије. АфД се залаже за поновно успостављање нуклеарних електрана, које су Немци почели да затварају под управом Ангеле Меркел 2011. године и напуштање политике тзв. зелене транзиције, укидање санкција према Русији и поновно успостављање куповине природног гаса из Русије. Многи лидери водећих странака страхују да би предизборна расправа о забрани АдФ могла само да ојача партију пред изборе. 

Говорећи о томе да ли Европа улази у неку еру нетрпељивости и шта се може очекивати од деснице и да ли ће преузети полуге власти, др Душан Гујаничић је истакао да је неизвесност започела негде са ковид кризом, 2020. године, и која је додатно продубљена са ескалацијом и избијањем сукоба на релацији Русија-Украјина. Гујаничић објашњава да је период политичке нестабилности нешто што Европа пролази, а то је повезано и са степеном економске неизвесности, читавим низом социјалних питања, а како каже, не може се искључити један шири културни и цивилизацијски контекст. 

"Неспорно је да у две највеће европске државе, Немачкој и Француској, два мотора ЕУ, једна специфична, неуобичајена, политичка ситуација. У Немачкој имате ситуацију да је нешто што је буквално до јуче било незамисливо, једна тврдо десне партија, као АфД, има толики степен подршке, док у Француској не постоји стабилна већина у парламенту", истиче др Гујаничић. 

Упитан о томе шта се и зашто променило у Немачкој за четири године, новинар и дугогодишњи дописник "Политике" из Немачке Мирослав Стојановић рекао је да треба нагласити да су стубови носачи у Европи, две земље које су у кризи, што је неуобичајено, јер су они ослонци. 

"Немачка је била јака економски, друго, параламентарно једна стабилна демократија", истакао је и додао да се тешко састављају владе и да се налазимо у ситуацији да је крајње неизвесно шта ће бити после 23. фебруара. Маневарски простор Фридриха Мерца, који има највише изгледа да буде канцелар, наводи Стојановић, доста је сужен. Истакао је да је ситуација нестабилна. Он додаје да је ситуација у вези са тим куда иде Немачка, а куда Европа је крајње неизвесна. 

О томе колико је реално забранити АфД, али и зашто се ово питање поставља, када АфД има значајну подршку дела становништва истраживач сарадник са МГИМО Јевгенија Пименова, која се укључила у програм из Москве, рекла је да је АфД постала неприхватљива, практично након тога што је победила на савезним изборима 2016. године и ушла у парламент, формирани су 2013. године, а тада се сматрало да је маргинална група. 

Када је ова странка добила довољно гласова да уђе у народни парламент, сви су почели да се питају "шта сада", тада је одлучено да партија блокира од учешћа у коалицијама, а без обзира на то што добијају пуно гласова, нарочито на истоку Немачке, и даље не улазе у коалиције. Покушај да се било ко назове про-руском у Немачкој или Мађарској, јесте извртање чињеница, јер је АфД про-немачка партија.