И камен да заплаче: Како после "масакра у Рачку", Вокер "Косову" продаје причу о својој смрти

Када му је пре две године из буџета "Косова" на рачун легло 70.000 долара за књигу у којој ће објавити своју "истину о Рачку", бивши амерички обавештајац, новопечени књижевник Вилијам Вокер, завапио је и Богу и људима како би, ето, волео да поживи, да остане на планети таман толико да напише и објави ту књигу. Да Албанци, ма где живели, да свет не остане ускраћен за детаље приче која би, да није њега било, заувек остала у мраку, а Срби некажњени.

Ових дана, пошто су му поменути мемоари објављени, пошто су на "Косову" најчитанија литература, а вероватно ће завршити и у ђачкој лектири, пошто су се одушевили и Аљбин Курти и Вјоса Османи, Вокер са "Косова" цвили како му је, ето, последња жеља да буде сахрањен у том истом Рачку. Да истину сведочи и мемоарима и гробом. Да остане део "косовске" земље и свете Куртијеве и Тачијеве истине...

Вилијем Вокер тако, пошто је свету продао причу о масакру у Рачку и тако шефовима обезбедио непосредни повод за бомбардовање Србије и убиство хиљада људи, пошто је 25 година касније ту исту причу продао и Куртију за 70.000 долара, Албанцима на "Косову" сада – продаје и причу о својој смрти.

Јер, зашто не искористити прилику па и ту причу уновчити, кад већ, купаца има.

Сасвим је логично, наиме, да ће продаја књиге на којој се боја тек осушила кренути још боље, вероватно је закључио Вокер, ако изјави да му је последња жеља да буде сахрањен управо на Косову, у вољеном Рачку, за који је толико тога учинио. Албанци ће, просто, у много већем броју похрлити у књижаре суочени са чињеницом да ће и тај велики човек, попут Мадлен Олбрајт, једног дана ипак морати да умре а да му је жеља да почива међу њима, под црно-црвеном заставом са двоглавим орлом.

Ако је већ тако добро манипулисао лешевима, па је то својевремено приметио чак и Ноам Чомски, што сада мало не би манипулисао и живим Албанцима широм "Косова" и света, па, на концу, и својом смрћу?

У овом погледу, и за овај наум, да Албанцима сада прода и причу о својој смрти, новопечени књижевник има и неке додатне аргументе за које су његови обожаваоци сазнали тек пре који дан.

Испоставило се, наиме, да је лично сада почивша Мадлен Олбрајт обећала Вокеру да ће после бриљантно обављене мисије на Косову добити нове "дипломатске послове", самим тим и нове масне хонораре као и материјал за нове књиге, тиме и нове дестинације на којима би могао да режира, продаје приче о животу и својој смрти, али га је – масно слагала.

"Олбрајтова ми је рекла: 'Господине Вокер, мислимо да сте урадили добар посао у Хрватској, мислим да сте урадили одличан посао на 'Косову', и не брините, имаћете друге задатке, не у Централној Америци, не у Африци, али ћете имати друге мисије. Али, ово се није догодило", пожалио се Вокер пре који дан у "Репортерској кући" у Приштини.

Камен да заплаче.

Јер, да је добио још неки "дипломатски посао" сада можда и не би морао пријатељима на Косову да продаје причу о својој смрти. Можда би, сем за "Косово", за Салвадор, за још нека места по Јужној Америци или Африци, или ко зна где по свету, сада могао да изјави да би баш тамо волео да почива, ако једног дана умре.

И, као што се пре две године када му је лично Курти на рачун уплатио 70.000 долара, на колико је процењена "истина" о Рачку, и када је решено да се пише књига, дало претпоставити, тражња за ремек делом великог књижевника, потпомогнута причом како би волео да "почива у Рачку", из дана у дан расте. Просто, ни један припадник "косовске" ратне и поратне елите, ни један поштовалац како Вокера тако и Адема Јашарија, Хашима Тачија, Харадинаја, небројених бораца тзв. ОВК, итд, као ни они који би да постану део те елите, не могу више ни да замисле своје библиотеке без дела писца који би да почива у Рачку.

Свој примерак треба обезбедити док се тираж не распрода. Јер, ако је Вокер тако уметнички манипулисао лешевима, заиста би бедно било пропустити прилику и не видети како та манипулација изгледа у "уметничкој, књижевној обради" човека који је толико привржен истини и "косовској" земљи да му је последња жеља да почива управо у Рачку?

И без срцепарајуће приче о Вилијаму Вокеру који моли Бога да поживи таман толико да заврши књигу о Рачку, а затим свечано изјављује како би волео да буде сахрањен међу својима на Косову, прича о овом књижевном подухвату је јединствена. Најпре по висини хонорара, јер, и многи светски великани, носиоци Нобелове награде, могли су само да сањају 70.000 долара предујма за необјављени и ненаписану књигу. Даље, књизи се већ сада смеше нова, небројена издања, а можда и наставак, други, па трећи том, ко зна чега ће се све Вокер, сада докони пензионер, сетити док не буде сахрањен у Рачку.

Рецимо, том о лобирању за "Косово" у време Хашима Тачија, па том о томе како је и зашто толико заволео Косово, да ли се та љубав може превести и на одређене цифре у зеленим новчаницама, па том о Салвадору, и то би, верује се, занимало читаоце на "Косову", па том о тајним акцијама широм света, па том о Мадлен Олбрајт и њеној превари, итд, итд...

Јер, ако си Вилијам Вокер све што напишеш је бисер, завештање за будућност.

Један колега из Србије, још док је Вокерова књига била у рукопису без трунке сумње устврдио је како ће она бити бестселер и како на то упућује и биографија "косовског Толстоја", јер "попут неког Борхеса америчке администрације и Вокер је познат по мешавини чињеница и фикције, где се не зна где престају чињенице, а где почиње машта".

"Сам догађај на који се односе меомари, наводни масакр цивила у Рачку, у Вокеровој интерпретацији је права борхесовска мешавина чињеница и фикције. Фикција је надвладала чињенице, да би се врло брзо, после Вокерове измаштане 'истине', појавила нова реалност заснована на Вокеровој машти, много страшнија од Вокерових маштарија у Рачку", закључио је овај колега.

У међувремену, Вокер је мало-мало па у Рачку. Злуради би закључили да се злочинац враћа на место злочина. На место монструозне режије где је инсценирао непосредни повод за НАТО бомбардовање Србије.

Ако се, међутим деси па Вокер умре, и ако буде испуњена његова последња жеља, биће то по први пут да један злочинац оваквог калибра буде сахрањен на месту злочина.

Са друге стране, Вокер у Рачку већ има споменик, па ће то за косовске поштоваоце бити прилика да га сахране у близини, и да се не излажу новом трошку за подизање споменика. Осим ако не одлуче да споменик буде монументалан, јер, и оно што је Вокер урадио у Рачку заиста је монументално.