РТ Балкан сазнаје: Пао договор директора и министарства, свим просветарима стиже цела плата

Наставе на скоро свим факултетима у Србији нема више од два месеца, а у појединим основним и средњим школама ученици се нису вратили у клупе 20. јануара када је званично почело друго полугодиште. Професори на факултетима редовно примају плате, док је Министарство просвете упутило допис школама 24. јануара у ком сугеришу да запосленима који су учествовали у штрајку, а нису испоштовали минимум процеса рада, јануарске плате буду умањене. То је изазвало додатно незадовољство код просветара.

РТ Балкан сазнаје: Просветари обустављају штрајк 20. јануара, настављају се преговори с владом

Марија Милетић, директорка Четрнаесте београдске гимназије каже да јануарска плата наставницима који су потпуно обуставили рад ипак неће бити умањена, јер су школе доставиле Министарству просвете план надокнаде.

Министарство просвете је упориште за свој допис школама нашло у Закону о штрајку, али и законима о основном и средњем образовању. Ти закони јасно кажу да запослени у школама имају право на штрајк, али под условом да обезбеде минимум процеса рада, што значи да часови трају 30 минута. 

"У случају када се не обезбеди минимум процеса рада и штрајк није организован у складу са законом, запослени немају право на зараду у складу са чланом 14 Закона о штрајку", наведено је у допису Министарства просвете директорима школа. 

Скоро све гимназије у Београду обуставиле су наставу, а из Форума београдских гимназија поручили су тада да су то очекивали, да су свесни могућности санкција, али да их то није поколебало.

Марија Милетић, директорка Четрнаесте београдске гимназије за РТ Балкан каже да су ипак пронашли решење на релацији школе- Министарство просвете.

"Јануарска плата која стиже 6. фебруара неће бити умањена, с обзиром на то да су школе достављају Министарству просвете планове надокнаде наставе", навела је Милетић. 

У скоро све школе које су обуставиле наставу 20. јануара дошла је просветна инспекција. На адресе појединих, попут Дванаесте београдске гимназије, већ су стигли записници где се сугерише директорима да примене Закон о средњем образовању, који налаже да се покрене дисциплински поступак када није испоштован минимум процеса рада.

Директори су категорични да неће покретати дисциплинске поступке по цену да буду разрешени дужности. 

Плате запослених у просвети повећане су у јануару за 11 одсто. Јануарска плата просветарима стиже 6. фебруара, те би тако почетници у наставу уместо досадашњих 86.681,23 динара требало на рачун да легне 96.216 динара.

Предвиђена су још два повећања од по пет одсто у марту и октобру. Са повећањем у марту плата почетника биће 101.026,97 динара, а са октобарским повећањем 106.078,32 динара.

Наш избор

Семе раздора или најбољи Колективни уговор до сада: Како је један члан документа поделио просветаре

Са друге стране аутономија факултета обезбедила је професорима неку врсту сигурности током студентске блокаде. Плата им стиже редовно, али како они кажу, понижавајуће су мале. Недавно је декан Хемијско факултета проф. Горан Роглић изашао са нето платама универзитетских професора.

Редовни професор који предаје на факултетима природних наука, без минулог рада, има нето плату око 136.000 динара. Основна плата ванредног професора је 122. 000 динара, доцента 110.000 динара, асистента 98.000 динара. 

То су плате које држава исплаћује универзитетским професорима. Неки факултети додају на те зараде додатна средства из сопствених прихода, а све како би задржали професоре и асистенте у настави, јер им привреда нуди много веће плате. Блокада факултета није утицала на њихову исплату.

"Плате се исплаћују регуларно. Зашто не бисмо добијали плате, ако ми сваки дан долазимо на посао. Раде све службе на свим факултетима. Ми смо сваки дан на послу, али смо са нашом децом на улици. Не видим никакву разлику, осим што ми студенти јако недостају у учионици. И када би нам смањили плате, било би исто, па нека смање. Хоће ли то да промени нешто? Мој однос и моје мишљење- неће", каже за РТ Балкан проф. Биљана Аболмасов са Рударско-геолошког факултета.

Не крије и да је њена плата као редовног универзитетског професора, са скоро 36 година радног стажа 149.000 динара. Универзитетски професори, каже она, имају најмању основицу за плате у образовном систему. Мању чак и од васпитачица у вртићима.