Ураган звани Доналд Трамп погодио је тзв. Косово. Указ о обустави стране помоћи на три месеца, коју је потписао председник САД, угрожава 18 развојних пројекта у вредности од 156 милиона долара које финансира УСАИД. А, поједини медији упозоравају на то да просечан грађанин тзв. Косова вероватно није ни свестан да многе ствари и услуге које данас постоје и функционишу на тзв. Косову, постоје и функционишу управо захваљујући УСАИД-у, Светској банци и Европској унији.
Све ово наводи на помисао да су промене у УСАИД-у изазвале прави земљотрес на тзв. Косову и откриле озбиљне пукотине у његовом функционисању.
Није реч само о новцу који добијамо од њих, наводи портал "Газета Експрес", већ и о стручњацима које шаљу, а које тзв. Косово нема. А између редова се може прочитати да постоји страх да је ово само врх леденог брега и да ће се тзв. Косово суочити са још тежим одлукама нове америчке администрације.
У албанске редове на КиМ, нема сумње, увукла се паника. Чак је и "србовање" активиста "Самоопредељења" у Србици, а због чега је владајући покрет новчано кажњен у самом финишу предизборне кампање, пало у други план, јер се албанска јавност на КиМ у највећој мери бави питањем славине коју је амерички председник заврнуо на 90 дана.
То и не би требало да чуди ако се узме у обзир чињеница да је УСАИД присутан на Косову и Метохији од 1999. године и обезбедио је више од милијарду долара помоћи кроз различите програме.
"Наредба председника САД о привременој обустави иностране помоћи Косову на 90 дана утиче на око 18 активних пројеката финансираних од стране УСАИД-а који дају значајан допринос развоју земље. Неки од њих су започети пре пандемије и већину спроводе америчке компаније, а неке мање локалне организације. Главни корисници су јавне институције као што су општине, министарства, независне агенције, универзитети, судови, као и медији, приватни сектор и организације цивилног друштва", истакли су из косовског Института ГАП.
Овај институт је на Фејсбуку објавио и списак поменутих 18 пројеката, а међу њима је и пројекат који се зове "Косовски дијалог младих".
На основу информација које су доступне на интернету могло би се наслутити да је реч о пројекту који промовише дијалог младих косметских Срба и Албанаца кроз "суочавање са прошлошћу и процесе помирења".
Партнер на овом пројекту је Иницијатива младих за људска права, а она нам је позната и по томе што је један од организатора фестивала "Мирдита-добар дан" који кроз наводну промоцију културне сарадње Србије и тзв. Косова заправо промовише косовску независност. Тако су пре неколико година албански учесници покушали да прокријумчаре преко административне границе радове са натписом тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК). Овај покушај је осујетио тадашњи министар унутрашњих послова Небојша Стефановић који није одобрио да "уметничко" дело буде унето на територију централне Србије.
С обзиром на то да се поменути фестивал до сада одржавао углавном у мају или у јуну, можда је прерано и размишљати о томе, али није на одмет запитати се да ли је нова америчка администрација и фестивалу "Мирдита-добар дан" овим потезом рекла "мирупафшим" (довиђења)?
На листи су и пројекти који се тичу очувања климе, конкурентности сектора, грађанског ангажовања и слично. УСАИД је финансирао разне пројекте, наводе портали на албанском језику, попут подршке и законодавних реформи, побољшања инклузивности, учешће грађана у локалној самоуправи и тако даље.
Парламентарни избори на Косову и Метохији одржавају се у недељу, 9. фебруара, а албански медиј "Газета експрес", наводи да онај ко победи на изборима мора да испланира како да превазиђе ову ситуацију у економском и институционалном смислу, а с обзиром на ову одлуку Трампове администрације, не искључује се ни гори сценарио.
"До сада је могућност повлачење америчких војника из КФОР-а било исмевана као страшна пропаганда, али од 20. јануара ово је реална могућност", оцењује овај портал.
Председник привредне коморе тзв. Косова Љуљзим Рафуна рекао је за медије на албанском језику да је УСАИД играо важну улогу у развоју "косовске државе". Рафуна је изразио наду и да је одлука америчког председника привременог карактера.
А пре око пола година председница привремених институција у Приштини Вјоса Османи и Мери Елијен Девит, у име УСАИД-а, потписале су споразум о бесповратној помоћи за развојне циљеве у износу од 34,5 милиона долара, а потписивању споразума присуствовао је и тадашњи амерички амбасадор у Приштини Џефри Ховенијер.
Без помпе, али и без најаве председништва тзв. Косова, преноси портал "Косово онлајн", Османијева је данас отпутовала у САД, где је у Стејт департменту очекује састанак са Луисом Л. Боном, високим званичником Бироа за европска и евроазијска питања.