Ковић и Паић у "Дану увече": Шта је остало од старе Јалте и да ли је могућа "Јалта 2"

Пре 80 година, на Кримском летовалишту Јалта састали су се Стаљин, Черчил и Рузвелт како би решавали тадашњу светску кризу изазвану Другим светским ратом у моменту када је Немачка била пред поразом. Иако је конференција била замишљена као договор о послератном миру, фактички је поделила свет на источни и западни блок, што је довело до Хладног рата. 

Данас се свет налази у сличној ситуацији. Руско-украјински сукоб показао се као најинтензивнији у скоријој историји, а после небројених милијарди долара, које су савезници Кијева потрошили на његово потпиривање, готово да се више нико чак ни на Западу не претвара да је у питању прокси сукоб Запада против Русије. Бивши британски премијер Борис Џонсон, који је окривљен за саботирање мировних преговора с пролећа 2022. године у Истанбулу, то је и отворено рекао.

Већ месецима је очигледно да се сукоб налази у завршној фази – чак и западни, недвосмислено проукрајински медији попут "Гардијана" и "Индепендента", готово сваке недеље отворено пишу о тегобама украјинске војске, док је нови државни секретар Сједињених Држава Марко Рубио на ту функцију ступио уз речи да се сукоб мора окончати.

Шта је од старе Јалте остало и шта је донела? Колико је утицала на редефинисање светског поретка и какву улогу би данас имала евентуално "Јалта 2" и колико је тако нешто уопште могуће?

Историчар Милош Ковић у емисији "Дан увече" на телевизији РТ Балкан рекао је да је у питању класичан сусрет великих сила, те да је у њиховој природи да преговарају о судбини малих без икаквог освртања на њихове интересе.

Наводи да је Јалта била велика школа за дипломате и историчаре међународних односа који указује на то како се велики понашају и како преговарају.

"У време Јалте, Русија се налази на 60 километара од Берлина, СССР има вишеструко јаче трупе од западних савезника, ратује у дубини Европе... У овом тренутку руска моћ се обнавља и сва је прилика да ће се Русија кретати ка Западу, мањом или већом брзином. У Јалти ви видите разговоре у којима се Рузвелт и Черчил старају да обуздају нараслу моћ Русије. Када је Шарл де Гол питао Черчила што га нису позвали у Јалту, како могу да Англосаксонци целу источну Европу предају СССР, нарочито Југославију, он је рекао: 'руски медвед је гладан, он ће све да прогута, како ће то да свари, видећемо'. То је класичан пример подела интересних сфера великих у тренутку када се знало како ће се завршити Други светски рат, ви видите како деле свет", објашњава Ковић.

Ковић истиче да живимо у постјалтском добу, које је задржало неке елементе из тог времена.

"Није случајно да Американци говоре о Јалти, што Марко Рубио говори да је потребан мултиполаран свет. Видећемо да ли ће Русија бити спремна да преговара и да ли је дошао тренутак да Руси преговарају. Они су нудили преговоре пре сукоба у Украјини, али нису били прихваћени. Сада ћемо видети да ли ће Русија бити спремна на то и под којим условима", рекао је Ковић.

Говорећи о вези Јалте и потенцијалне "Јалте 2", Ковић указује на то да су и данас кључни играчи Англосаксонци и Руси.

"Али се јављају и ваневропски играчи попут Кине. Американци, који командују ЕУ, Британци који су између Американаца и ЕУ, и с друге стране су Руси. Русима је неминовно потребна помоћ Кине", наводи Ковић.

Ковић указује да је русофобија најизразитији темељ спољне политике Лондона.

Са друге стране, други гост "Дана увече", бивши амбасадор Милисав Паић подсећа да се свет од Јалте много променио и да су у међувремену на међународну сцену ступиле неке нове земље.

"Бразил је израстао у велику земљу, а Индија је у четири највеће светске економије. Кина је примљена у групу сталних чланица СБ УН по Рузвелтовој формули, односно потреби да буде заговорник сиромашног света. У међувремену је постала прва реална економија света и у многим областима превазилази технологије САД. Имате нове врсте окупљања земаља које су изван блока колективног Запада, попут БРИКС-а, који има велике људске, економске и политичке потенцијале. Турска игра једну улогу коју тада није могла ни да замисли. Та подела на сфере утицаја је изгубила тај класични значај који је имала у време Јалте. Да би дошло до нове Јалте, многе ствари морају да се рашчисте", наводи Паић.

Истиче да су 1999. година и НАТО агресија биле прекретница у свету, јер је Русија схватила да је изиграна у свим разговорим са Западом и да мора да се окрене себи и својим интересима.