Покрет "Ми – Снага народа" Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о злочинима над Србима од 1991. до 1999. године, које је Тужилаштво за ратне злочине преузело 2009. године као архиву бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестало.
Јавно тужилаштво за ратне злочине за РТ Балкан тврди да је документација код њих. У одговорима адвокатској канцеларији "Радић", која је тражила увид у документа, а посебно питала шта је са делом архиве која се односи на злочине у Источној Босни, односно меморандумом о злочинима у Братунцу, Скеланима и Сребреници, најпре је речено да ток документа нема, а касније и да га има, али да не садржи податке на основу којих би тужилац поступао.
Покрет "Ми – Снага народа" Бранимира Несторовића саопштио је да су "за годину дана од примене Одлуке о образовању Комитета за прикупљање података ради утврђивања злочина геноцида и других злочина над становништвом српске и других националности, коју је 18. марта 1992. године донела Скупштина СФРЈ, сакупљени докази о убиствима преко три хиљаде Срба и спаљивању више десетина српских села на подручју Сребренице, Братунца и Скелана".
"Тим поводом, Драгомир Ђокић, амбасадор Сталне мисије Југославије у УН, поднео је 24. маја 1993. Савету безбедности УН – Меморандум – извештај на 133 стране о ратним злочинима и злочинима геноцида почињеним против српског становништва у Источној Босни – Братунац, Скелани и Сребреница од априла 1992. до априла 1993. Престанком постојања Југославије, Комитет је 250.000 докумената сачињених у 10 регионалних извештаја предао 2003. године Министарству правде Србије. На основу Закључка Владе Србије бр. 05 бр. 1351/2009 од 5.3.2009. године, Министарство правде је ту документацију предало Тужилаштву за ратне злочине 28.4.2009. године, записнички и у присуству њихових секретара и саветника", наводе из Несторовићевог покрета и додају да се "од тог тренутка тој документацији изгубио сваки траг".
Они наводе да су "након обраћања председнику Александру Вучићу и премијеру Милошу Вучевићу добијени писмени одговори Јавног тужилаштва за ратне злочине да нису успели да пронађу тражени документ, а од Министарства правде да не поседује затражена документа". Истичу и да не постоји било каква информација о поступку у вези са геноцидом над Србима, покренутим 2.6.1993. код СБ УН, који се десио две године пре злочина над муслиманима у Сребреници.
"Одговоре на ова и слична питања од 1992. до данас, вероватно поседују Загорка Доловац, тадашњи републички, а затим Врховни јавни тужилац и Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине до краја 2015. и Бруно Векарић, који је и даље јавни тужилац за ратне злочине" истакли су.
На питања РТ Балкан, која смо послали портпаролу Тужилаштва за ратне злочине Василију Сератлићу о документацији Комитета, са мејла кабинета Јавног тужиоца Душана Кнежевића, стигао је одговор да је током 2017. године "тадашњи тужилац за ратне злочине Снежана Станојковић са својим сарадницима пребацила целокупну документацију Комитета за прикупљање података, ради утврђивања злочина геноцида и других злочина над становништвом српске и других националности, који је 18.3.1992. године успоставила тадашња Савезна Скупштина из подрумских просторија СИВ 3 у просторије Тужилаштва за ратне злочине".
"Наведена документација се и даље налази у просторијама овог Тужилаштва и по њој се поступа", речено је за РТ Балкан.
Међутим, адвокатска канцеларија Радић тражила је податке о документацији Комитета прошле године, као и информације где она може да се погледа.
Према речима адвоката Миленка Радића, 18. новембра 2024. године стигао је одговор да "поводом захтева у вези са документима Комитета, односно Меморандума о ратним злочинима и злочинима геноцида почињеним против српског становништва у Источној Босни, општине Братунац, Скелани и Сребреница, почињеним над српском популацијом од априла 1992. до 1993. године, а после извршеног увида у службене евиденције и архив, нису успели да пронађу документ".
Канцеларија "Радић" 3. фебруара ове године тражи нове информације – пита где се налази документација, "уколико Тужилаштво не поседује целовиту документацију на српском и енглеском, и да ли је Тужилаштву познат поступак Драгомира Ђокића, отправника послова Сталне мисије у УН који је је меморандум о догађајима из Источне Босне, доставио Савету безбедности УН".
У међувремену, овлашћено лице за информације од јавног значаја Никола Лацковић, који је послао и претходни одговор да није пронашао меморандум – шаље нови допис: "Документ је ту."
"Обавештавамо вас да се целокупна документација бившег Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права налази у просторијама Јавног тужилаштва. Након увида у документацију Комитета утврдили смо да се у њему налази и Меморандум о ратним злочинима о ратним злочинима и геноциду у Источној Босни, али да је након прегледа од стране јавног тужиоца за ратне злочине утврђено да нема података од значаја за поступање Јавног тужилаштва за ратне злочине", пише у одговору.
Додаје се и да је увидом у "службене евиденције утврђено да Јавно тужилаштво за ратне злочине не поседује сазнања о поступку који је пред УН иницирао Драгомир Ђокић".
"С обзиром да није достављен списак преузете документације, да ли постоји електронска евиденција обрађених 250.000 докумената, са закључком о употребљивости те документације у постојећим или будућим поступцима питам ко је, када и на који начин и на основу којих критеријума утврдио да нема података од значаја за поступање Јавног тужилаштва за ратне злочине?", пита адвокат Радић.
Иначе, Комитет за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права на просторима бивше СФРЈ основан је за време Слободана Милошевића. Једно време га је предводио тадашњи патолог са ВМА др Зоран Станковић. Комитет је истраживао ратне злочине и злочине геноцида над Србима у Госпићу, Медачком xепу, Пакрачкој пољани, Вуковару, Западној Славонији, Крајини, логору Лора у Сплиту, затвору Керестинец у Загребу и друге на територији Хрватске.
Истраживао је и злочине над Србима на подручју Мостара, Чапљине, Коњица, Сарајева, Горажда, Вишеграда, Босанске Посавине, где је обрађено 27 логора, подручја где су пронађене масовне гробнице, као што је Мркоњић Град и низ других у БиХ.
Комитет је прикупљао и документацију о НАТО агресији на СР Југославију 1999. године, која је била веома обимна и детаљна.