![Америка хоће назад паре које је дала Кијеву, Захарова поручује: Прво проверите цену хране, па једите](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2025.02/thumbnail/67a39a703bd04a3814029921.jpg)
Ђурковић и Петричковић у "Дану увече": Да ли је Украјина продавала војну опрему?
![Ђурковић и Петричковић у "Дану увече": Да ли је Украјина продавала војну опрему?](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2025.02/thumbnail/67a50da40f71f64f4007bff4.jpg)
Где је нестало 100 милијарди долара у Украјини питање је које одзвања политичким круговима последњих дана, након што је Владимир Зеленски рекао да не зна где је завршило управо толико новца војне помоћи из Америке.
Он је рекао да је земља коју он, упркос томе што више није легитимни председник, води од САД добила око 75 милијарди долара док нови амерички председник Доналд Трамп тврди да је тај износ знатно већи - чак 200 милијарди.
А исту цифру помињао је његов актуелни потпредседник Џеј Ди Венс - и то још у јулу прошле године.
У чијим џеповима су завршили ови, ни мало мали новци, да ли је истина да је Украјина војну опрему продавала и каква је будућност чека питања су о којима су у емисији "Дан увече" разговарали гости пуковник Војске Србије Љубинко Ђурковић и професор на Факултету политичких наука Милан Петричковић.
Зеленски је у интервјуу за агенцију Асошијејтед прес истакао да Украјина никада није примила ни половину тог износа и да не зна шта се десило са остатком новца. Према његовим речима, Украјина је заправо добила око 76 милијарди долара, већином у војној помоћи, док су остале суме део других програма, за које није сигуран где су завршиле.
Додао је да је Конгрес одобрио око 175 милијарди долара за Украјину, али је значајан део тих средстава, како каже, наводно отишао у америчку индустрију и на активности повезане са сукобом.
![Америка хоће назад паре које је дала Кијеву, Захарова поручује: Прво проверите цену хране, па једите](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2025.02/thumbnail/67a39a703bd04a3814029921.jpg)
Немачки институт Кил извештава да су САД до октобра 2024. године издвојиле око 92 милијарде долара за Украјину, док су земље ЕУ и Велика Британија дале 131 милијарду долара. Зеленски је у више наврата изјавио да није имао увид у већи део тих средстава и да је већина помоћи била у облику војне помоћи, док су други програми били мање транспарентни.
Доналд Трамп је, током гостовања у ПБД подкасту, изнео оштру критику према Зеленском, називајући га "једним од највећих трговаца које је икада видео". Трамп је истакао да је Америка дала стотине милијарди долара Украјини, а питао се како то да су САД преузеле толики терет, док су друге земље, попут ЕУ и НАТО-а, биле спорије у помоћи.
Трамп је рекао да сматра да је рат у Украјини могао да се избегне и да је Путин сигурно не би започео СВО да је он био на власти.
Зеленски је, с друге стране, истакао да су америчке компаније оствариле огромне приходе захваљујући уговорима о наоружању, док су и друге земље профитирале од ратне потрошње. Према његовим речима, сукоб је донео многе милијарде америчким фирмама, укључујући и кроз лиценцирање оружја, а Украјина је, у сарадњи са америчким компанијама, развила нове технологије, попут дронова који циљају руске војне циљеве.
На крају, Зеленски је признао да у Украјини постоје проблеми са корупцијом, али је инсистирао да је његова влада одлучна да се бори против ње. У разговору са америчким подкастером Лексом Фридманом, Зеленски је нагласио да се оно што се у Украјини назива "корупцијом", у неким другим земљама може сматрати "лобингом".
Због ових нелогичности, Бундестаг је позвао немачку владу да преиспита све токове новца намењене помоћи Украјини, а неповерење све виште расте.
Пуковник Војске Србије у пензији Љубинко Ђурковић сматра да је неколико ствари у свему томе нелогично.
"Прво немогуће је да он то није знао, друго зато што је он то радио у сарадњи са, да не кажем, директно са Бајденом, али у сарадњи са његовим сином. Не ради се ту само о како Трамп каже 200 милијарди, време ће показати да ће то бити много, много више милијарди. Ту ће се наћи на тапету где је и ко је потрошио замрзнути новац руских банака, односно руских грађана који су држали новац у банкама земаља западне Европе", рекао је Ђурковић.
Како каже, оно што је било препознатљиво од самог почетка СВО и формирања фронта НАТО снага према Русији, јесте да је та помоћ дистрибуирана даље, а Украјина је служила само као маркетиншки потез, док су опрема и наоружање завршавали на другим ратиштима и у сукобима на Блиском истоку.
"Украјина је прихватала ту улогу да буде трансфер у препродавању оружја. Украјина је наводно примила ту опрему а препродавала ју је да би могла финансира неке друге елементе тог сукоба у СВО", нагласио је Ђурковић.
Истиче да је Зеленски то апсолутно знао, те да ће доћи време када ће за то да одговара.
Наглашава и да Трампова администрација очигледно хоће да врати економску, финансијску и сваку другу стабилност у САД.
"Неће да се расипа новцем својих грађана на непромишљене пројекте који појединцима доносе одређени профит, а никакву корист САД. Он је то обећао својим бирачима", рекао је он, додајући да је четворогодишњи мандат кратак да све најављено он оствари и испуни.
Како каже, ипак ће морати да уради кључне ствари, а то је да поправи економски положај самих Американаца у САД и да ће он учинити то тамо где је најбезболније, а то је да докаже како је претходна администрација трошила и расипала новац и да ће покушати да то на неки начин наплати, али, како додаје, питање је да ли ће то моћи јер није до коначног мира дошло у Украјини.
"Наплатиће то тек када дође мир. Путин жељно очекује мир, али морају бити испуњена четири захтева", истиче.
Професор Милан Петричковић са Факултета политичких наука истиче да се на тим просторима "ломе копља" и да видимо најразличитије врсте прављења пројекција какав ће овај исход сукоба да буде, додајући да је очигледно да исход сукоба иде у прилог Русији.
Додаје и да Русија није имала избора јер је су многи споразуми минирани.
Напомиње и да се новац не поклања, односно да се "не даје се за бадава" већ да се има комплетна пројекција разраде сценарија колико се уложи и колико ће се добити, а како додаје, овде су велики улози.
Осврнуо се и на питање проневере новца, додајући да онај који је дао новац покушава да прати канале и контролише - ту су тајне службе на терену, постоји читава логистика која је ту.
"То је врста бизниса", истиче.