Србија и Балкан
Куртијева изборна бајка: Царство добра са чаробним језером и "зли северни сусед"
Посебно надахнут говор Курти је спремио за срце Дренице, Србицу, где живи крем тзв. ОВК, али су га тамо, унутрашњи непријатељи, а они су се баш намножили, неколико пута прекидали, искључивали му струју, гађали га каменицама
Аљбину Куртију тзв. премијеру тзв. Косова мора се признати да је током кратке кампање за изборе који су у недељу заиста бриљирао. Пушке, пиштољи, "бајрактари" и "џавелини", топови и камиони, дронови, тенкови, авиони... Да је кампања потрајала још који дан, ко зна шта би још тако надахнут изнедрио.
Оно што је испричао, понудио бирачима, чак и његовим сународницима у међувремену је почело да личи на једну велику, лепу бајку.
Као, у једном кутку Европе, надомак снежно белих планина, постоји малено царство и малено племе које има свог принца, Куртија наравно, и усамљену принцезу (за ту улогу имамо неколико кандидаткиња, од Вјосе до Гервале) и у коме би сви живели срећно и задовољно, уз пуну запосленост, добре плате и пензије, уз изванредне стране инвестиције, велико чаробно језеро на северу, да није, авај – злог "суседа".
Принц на челу царства и његов први помоћник у виду министра полиције као и усамљене принцезе воде тешке вербалне окршаје против "суседа". Укинули су све институције које је овај "сусед" имао, протерали му "паравојне и парамилицијске формације", успоставили су суверенитет на сваком ћошку царства, али зли агресорски сусед не одступа, па принц и принцезе, министри, и сав народ чијој срећи не би било краја да није "агресора", мора да живи у сталном опрезу, са увек напуњеном пушком.
Заиста, свашта је Курти напричао за пар недеља изборне кампање. Посебно надахнут говор спремио је за срце Дренице, Србицу, где живи крем тзв. ОВК, али су га тамо, унутрашњи непријатељи, а они су се баш намножили, неколико пута прекидали, искључивали му струју, гађали га каменицама, петардама и топовским ударима, па је планирани говор морао да скрати. И да народ ускрати за још неке елементе скаске.
Већ првих дана кампање, Курти је свом народу испричао неколико мањих бајки које су саставни део свеопште бајке. Прва је да су "јачи и постојанији од Србије", да је "албански народ већи и древнији", па да, сходно томе, сами могу да се "одбране од злих, агресорских суседа". Штавише, малено царство на ободу снежно белих планина може да се брани и од Русије, то је још веће царство зла, далеко на северу, има и нуклеарно оружје и хиперсоничне ракете и које се баш намерило на његово војводство, само да мало припомогну Европска унија и Америка, а то су два царства добра.
У наставку кампање, Аљбин Курти стално је и изнова подсећао на зло које вреба са севера па је свом народу, маленом племену, више пута поручио да увек мора имати "напуњену пушку", као и да мора спавати са једним оком вазда отвореним, као што су, уосталом, кроз векове и навикли.
Што се тиче унутрашњих питања, саставни део бајке су рођаци злих суседа који живе у једном делу његовог царства доброте. Њих је, истина све мање, једва пар процената, али и они живе срећни и задовољни нарочито пошто су ослобођени од институција северних злих суседа као и од терора њихових паравојних и парамилицијских формација.
Ослобођено институција и прошарано војним базама, и то парче царства претворено је у шарену башту у којој становништво, за разлику од раније, сада живи мирно, весело и радосно. Штавише, у једном делу тог простора где живе рођаци злих суседа са севера, испијају се најслађе кафе у читавом царству, и једну најслађе баклаве, тулумбе као и урмашице.
И унутрашње економске прилике у овом царству добра су бајковите, биле би још бајковитије да није злих суседа са севера. Динар је укинут, рођаци злих суседа са севера, радници и пензионери, морају преко границе по плате и пензије, а забрањена им је и "плазма", млеко "кравица" као и кекс "домаћица" на које су раније били навикли. Буџет за одбрану је удвостручен, ако затреба достићи ће и милијарду евра, биће набављени и хеликоптери, заједница рођака злих суседа са севера неће бити формирана, а ни воду из чаробног језера на северу од које зависи читаво царство неће ни са ким делити. Па још, сви грађани његовог царства могу да иду на то језеро, да се купају, проводе тамо викенде, увек му се враћају, пију кристално чисту воду.
Надаље, ситуација у његовом царству у погледу социо-економског, културног, безбедносног и аспекта очувања суверенитета "никад није била боља". Раст економије је фантастичан, уместо 350.000 запослених колико их је било у пролеће 2021. године сада их је 430.000 или 23 посто више. И још, на крају, принц за своје царство, за "младе има запослење, за децу дечје додатке, за старе пензије, за сав народ здравство", за "зле суседе са севера полицију и војску", и шта би, у овој бајци ико од његових поданика још пожелео? Хлеба преко погаче можда?
Није баш саставни део бајке, али, у царству је све више и полицајаца, један специјалац на 15 рођака поданика злог, агресорског царства са севера. Курти то дословце свакако није рекао, али његово царство доживеће зенит, као и он лично, кад рођака северних суседа међу оградама које је подигао, учвршћујући суверенитет ћошак по ћошак, остане таман за под једну шљиву.
Али, ка томе се иде, ка томе се тежи, то је питање снова који су саставни део његове бајке, тек тада његово царство, на ободу снежно белих планина процветаће као лале и љиљани по равницама испод планина.
Уосталом то је Курти, када се ишчита све оно што је између редова и обећао својим поданицима. Њихово је сад само да верују у бајку и да у недељу гласају.
Наjчитаниjе
Колумна
