Ни тринаест и по месеци од увођења безвизног режима за путовања грађана тзв. Косова у Европску унију не јењава талас исељавања Албанаца са Косова и Метохије у земље западне Европе. Амбасада Немачке у Приштини принуђена је ових дана, пренео је јуче портал "Економија онлајн" на албанском, да обустави издавање радних виза до 2026. године због превеликог броја захтева.
Поменута одлука уследила је пошто је Амбасада Немачке у Приштини за само 13 дана примила 8.000 захтева за радне визе, чиме су испуњене све квоте за ову годину.
Талас исељавања косовских Албанаца у земље ЕУ, који је од 1. јануара 2024. године и увођења безвизног режима интензивиран, само је наставак демографског пражњења тог простора, па су меродавне процене да на Космету данас не живи више од 800.000 становника, да се тај број рапидно смањује, иако их је прошле године наводно пописано 1,6 милиона.
Чак је и министарство унутрашњих послова тзв. Косова, почетком 2024. године констатовао да се за четири године, од 2018. до 2022, са "Косова" званично иселило 156.000 људи, односно 8,85 посто становништва. Само од 2020. до 2022. са КиМ је, према овим подацима, емигрирало скоро 100.000 људи. Поменуто министарство тада је саопштило да је 1. априла 2011. у иностранству живело 703.978 људи са Космета, а да је тај број до краја 2022. порастао на скоро 950.000.
Према другим изворима, КиМ је од 2008. до 2023. напустило 375.000 људи, или око 25.000 годишње, а број ученика у истом периоду смањен је за око 100.000, односно за трећину.
Иако министар унутрашњих послова привремених институција у Приштини Џељаљ Свечља с почетка визне либерализације није штедео речи критикујући српске медије да "стварају панику", пишући о "масовном егзодусу Албанца са 'Косова'", статистика га је убрзо демантовала. Албански медији пренели су да је само од 1. до 15. јануара прошле године, према званичним подацима, тзв. Косово напустило 65.426 људи више него у истом периоду 2023. године. У прве две недеље 2024. Космет је напустило скоро 512.000 људи, укључујући оне који су раније дошли из иностранства на одмор.
Истраживање Балканског барометра с јесени прошле године показало је да 20 посто грађана "Косова", односно њих више од 300.000, ако је веровати резултатима пописа, планира да у најскорије време емигрира у западну Европу, Америку, Канаду...
По процени привредне коморе тзв. Косова, током 2023, пре визне либерализација, са КиМ је отишло пут Запада – 60.000 људи а од почетка визне либерализације, током 2024. године – 270.000.
И док тзв. косовски премијер Аљбин Курти у предизборној кампањи бесомучно понавља податке о "економским успесима" своје владе, просечан привредни раст у последње две године по њему је 6,2 посто, подаци о исељавању Албанаца са Космета најбољи су показатељ како се у његовој лажној држави заиста живи.
Тако је просечна нето плата на тзв. Косову, за оне срећнике који имају посао, током 2023. године била 506 евра, а у 2022. 446 евра. Док Курти у предизборној кампањи говори "импозантном привредном расту", доступни подаци говоре да пензионери у првој категорији после најновијег повећања, уместо 182 имају пензије од 218 евра, они у другој категорији уместо 198–237, а у четвртој пензије су скочиле са 265 на 318 евра. Корисници превремених пензија за Трепчу сада уместо 126 примају 151,20 евра!
Један косовски синдикалац недавно је властима поручио да минималну плати од 264 евра узму и да је носе својој кући и покушају да са њом прехране своје породице.