![Резултати пословања НИС: Расту инвестиције у развојне пројекте](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2025.02/thumbnail/67a0aa04b02622d046046446.jpg)
Деценију међу водећим компанијама: НИС-ова просечна вредност извоза 262 милиона евра
![Деценију међу водећим компанијама: НИС-ова просечна вредност извоза 262 милиона евра](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2025.02/thumbnail/67a609a3b0a2ca0d4508d8c3.jpg)
Нафтна индустрија Србије (НИС) у претходној деценији је била у врху листе домаћих извозника са просечним годишњим извозом вредним 262 милиона евра, наводи се у најновијем броју билтена Маркоекономске анализе и трендови (МАТ), који издају Економски институт у Београду и Привредна комора Србије.
У години за нама, НИС бележи благи пад прихода од један одсто, док је нето добит опала за 58 одсто. Кључни показатељ профитабилности ЕБИТДА (профит пре него што се одузму камата, порез на добит и амортизација) смањен је за 35 процената.
Ова компанија се, заједно са још пет компанија које су регистроване у Луксембургу, Таџикистану, Казахстану и Киргизији, нашла на мети санкција министарства финансија САД због учешћа руског "Гаспром њефта" од 50 одсто у акцијском капиталу.
Пуна примена санкција против НИС-а ће наступити 27. фебруара, а у међувремену је Влада Србије основала радну групу с циљем да прикупи додатне информације од америчког Министарства финансија и да испита могућности за проналажење решења са руским партнерима.
НИС је 4. фебруара упутио званичан захтев америчкој Канцеларији за контролу стране имовине при Министарству за финансије (ОФАЦ) за одлагање санкција на 90 дана, а то су подржале Владе Србије и Мађарске. Недељу дана пре тога, хрватски нафтовод ЈАНАФ је преко адвокатске канцеларије у Вашингтону поднео захтев америчком међународном телу за санкције да ЈАНАФ-у допусти да испуни свој уговор с НИС-ом који подразумева транспорт десет милиона тона сирове нафте.
НИС је главни партнер "Јанафа" и око 95 одсто сирове нафте допрема преко овог нафтовода са којим има активан уговор о снабдевању до краја 2026. године. Међутим, НИС од децембра 2022. године више не увози руску нафту преко "Јанафа" због шестог пакета ЕУ санкција Руској Федерацији који предвиђа забрану увоза руске нафте морским путем.
Како би се заштитили од могућих санкција, НИС је још у пролеће 2022. године променио власничку структуру тако што је већински удео "Гаспром њефта", који је под санкцијама, смањен на 50 одсто у корист "Гаспрома", који тада није био под санкцијама. То је омогућило НИС-у да настави са пословањем са ЕУ и оствари значајан профит 2022. прерадом дисконтоване руске нафте и продајом њених деривата са премијом.
![Резултати пословања НИС: Расту инвестиције у развојне пројекте](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2025.02/thumbnail/67a0aa04b02622d046046446.jpg)
НИС је данас један од највећих енергетских система у Југоисточној Европи, који укупно запошљава око 13.500 људи. Поред тога, ова компанија је један од највећих буџетских давалаца јер су обрачунате обавезе по основу јавних прихода у 2023. износиле око две милијарде евра, што је око 12 процената буџета Србије.
Према студији ревизорско-консултантске компаније КПМГ Нафтна индустрија Србије је у периоду од 2010. до 2020. године имала просечан годишњи директан допринос БДП-у у износу од 5,1 одсто, док је просечан годишњи допринос НИС-а бруто додатој вредности Србије био око 2,6 одсто.