На првим редовним парламентарним изборима на Косову и Метохији, од 2001. године, који су одржани у недељу, 9. фебруара, гласало је 55.000 Срба.
"Овде је победио народ, 55.000 Срба у рекордном броју је гласало, тако да је победила саборност и слога, оловка је победила дуге цеви Аљбина Куртија", истакла је председница Скупштинског одбора за Косово и Метохију Данијела Николић, пренео је Танјуг.
На основу 95,7 одсто обрађених гласова, према последњим резултатима које је објавила косовска Централна изборна комисија (ЦИК), Српска листа је освојила 3,92 одсто гласова, односно 31.584 гласова, што уједно значи и свих десет мандата, колико припада српској заједници на КиМ у парламенту тзв. Косова.
У изборној трци на КиМ, поред Српске листе, учествовало је још пет листа косметских Срба: За слободу, правду и опстанак (0,44 одсто или 3383 гласа), Српска демократија (0,23 одсто или 1730 гласова), Српски народни покрет (0,18 одсто или 1401 глас), ГИ Народна правда (0,08 одсто или 596 гласова), и Партија косовских Срба ( 0,05 одсто или 348 гласова).
И на вандредним парламентарним изборима који су одржани у фебруару 2021. године, Српска листа је освојила свих 10 мандата.
На поменуте изборе, које ће Срби дуго памтити управо због тога што су означили почетак четворогодишње владавине "Самоопредељења" и Аљбина Куртија, како је саопштио на конференцији за штампу тадашњи председник Српске листе Горан Ракић, изашло је око 65.000 људи, а излазност је била за пет одсто већа, него што је то био случај на претходним изборима.
У изборној трци, која је одржана пре четири године, учествовале су укупно три листе које су представљале косметске Србе: Српска листа, Српски демократски савез и ГИ За слободу правду и опстанак.
Међутим, очигледна је једна чињеница која нимало не охрабрује – на парламентарне изборе који су одржани у недељу, у поређењу са онима од пре четири године, изашло је око 10.000 Срба мање.
Овај податак не би требало да нас чуди, јер током последње четири године, премијер привремених институција није губио време – учинио се све да Србима отежа живот не би ли се иселили са Косова и Метохије.
Нема сумње да је у томе негде и успео, али зато што није бирао средства: сведочили смо бруталним и насилним хапшењима Срба, рањавањима, а међу рањенима су била и деца, упадима и катанчењу српских институција, забрани српског динара, упадима на север КиМ и многим другим (зло)делима.
Извођачи су били припадници тзв. косовске полиције, специјалних јединица РОСУ и припадници тзв. косовско-безбедносних снага, а режисер је био Аљбин Курти.
Нема сумње да је на тај начин српском народу на КиМ, а нарочито оном делу становништва који насељава север КиМ, послао јасну поруку да у тзв. Косову нема места за њих. У прилог томе сведочи чињеница да се није скривао иза неких анонимних албанских насилника или вечито неиндетификованих екстремиста, већ је институције "државе" на чијем је челу "упрегао" да обаве прљави посао.
У складу са тим тзв. косовоске-безбедносне снаге називао је наследницом тзв. Ослободилачке војске Косова, а тзв. косовску полицију настављачем борбе тзв. ОВК.
Међутим, у исто време министарка спољних послова тзв. Косова Доника Гервала, и то обраћајући се из Брисела, поручила је да "да Косово може да допринесе као шампион демократије и владавине права на Западном Балкану успостављању нових стандарда".
А током изборне кампање, овај "вечити бунтовник", како су га својевремено описали поједини европски медији, најављивао је да ће према припадницима српског народа наставити да се понаша исто као и до сада – односно као прави тиранин.
Говорио је на свим скуповима "Самоопредељења", а ратни покличи, подсећање да има "војску и полицију" за "паралелне српске структуре", чинили су окосницу његових обраћања.
Покушао је и да спречи Српску листу да учествује на изборима, што му није пошло за руком, а путем медија на албанском језику, уочи избора, била је пласирана информација да ће расељеним Србима бити онемогућено да организовано дођу аутобусима на КиМ и да гласају.
Из Канцеларије за КиМ демантовали су ове наводе и навели да је реч о покушају Приштине да осујети долазак расељених Срба на гласање.
Када се све Куртијеве акције саберу, а које су осокољене млаким реакцијама међународне заједнице или игнорисањем, уопште не би требало да чуди то што у јужној српској покрајини, очигледно, има мање Срба него што их је било пре четири године.
Не би требало да чуди ни то што међу Србима има и оних који нису поверовали да је безбедно упутити се на КиМ на гласање. Привремене институције у Приштини чиниле су све протекле четири године да се Срби, посебно расељени, осећају несигурно и да се не врате на КиМ.
Међутим, како то већ бива, док се Курти бавио ловом на Србе, његови политички ривали борили су се за гласове. И, та борба није била узалудна, што показују прелиминарни изборни резултати – подршка "Самоопредељењу" је опала у односу на 2021. годину. Ово тек не би требало да чуди, јер се испоставило да је самопрозвани албански "тата Аљбин" велика штеточина, нарочито када су у питању односи са савезницима.
А посебно када су у питању односи са њиховим најважнијим и омиљеним савезником, односно САД.
А то, ипак, Албанци не праштају.