Србија и Балкан
Документ намењен међународној јавности: Шта пише у писму о блокадама које су добиле српске амбасаде
С обзиром на то да је интересовање споља за унутрашње прилике Србије изазване студентским блокадама и протестима широм земље, институције Србије припремиле су документ са таксативним подацима
Институције Србије припремиле су документ намењен међународној јавности са таксативним подацима о томе шта је тражено, а шта су државни органи испунили по питању захтева у вези са студентским блокадама и протестима широм земље након пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду у којем је страдало 15 особа.
Овај текст у који је РТ Балкан имао увид, из извора блиском парламенту, прослеђен је нашим амбасадама и другим институцијама како би могли да потенцијално информишу заинтересоване стране о догађањима у нашој земљи.
У припремљеном материјалу, побројани су студентски захтеви, објављивање техничке документације везане за реконструкцију железничке станице, процесуирање одговорних, ослобађање приведених на протестима, повећање издвајања за високо образовање, као и образложење да су сви захтеви испуњени и да је објављена целокупна тражена документација у вези са падом надстрешнице".
"На веб-сајту Владе Србије објављено је укупно 583 линкова и укупно 18.451 документ, док је на сајту Инфраструктура Железнице постављено 377 докумената. На порталу Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду објављен је целокупан материјала доступан у тужилаштву... Јавно тужилаштво ће и након завршетка истраге и подизања оптужнице, учинити доступним све информације и доказе којима располаже", наводи се у тексту.
Побројан је и други захтев – потврда органа о идентитету свих лица за које постоји основана сумња да су физички напали студенте и професоре, покретање поступака против њих, као и разрешење поменутих лица уколико се покаже да је реч о јавним функционерима.
"Јавна тужилаштва су по хитном поступку покренула кривичне поступке против 37 лица због напада на студенте и професоре", стоји у документу.
Надлежни такође, указују на то да је као трећи захтев тражено да се одбаце кривичне пријаве против ухапшених студената на протестима, а као одговор на то, истиче се, "донета је одлука о помиловању председника Републике".
"Председник Републике је донео 13 одлука о помиловању, шест студената, једног декана, једног доцента на факултету, четири директора школа и једног помоћног радника у школи... Сви претходно приведени студенти су пуштени на слободу", наводи се.
Четврти захтев је подсећа се, био повећање буџета за трошкове високошколских установа од 20 одсто, што је "усвојено на седници владе 12. децембра, а реч је о износу од 12 милијарди динара".
У документу који би требало да послужи нашим институцијама и дипломатским представништвима у појашњењу актуелне кризе у Србији, изнете су и информације о раду, односно о блокади високошколских установа. Такође, истиче се да министарство нема податке о томе колико је студената пријавило испите у јануарском року, као и на којима је омогућена пријава.
"Извођење наставе онемогућено је за 31 факултет београдског универзитета, 13 у Новом Саду, као и у Нишу, док је седам од 12 факултета Универзитета у Крагујевцу у блокади, и четири факултета Универзитета уметности. На Универзитету у Приштини није било блокада", наводи се у документу.
Подсећа се и да председник Републике Александар Вучић упутио позив Ректорском колегијуму на дијалог, који није прихваћен, као и да је изостао одговор на позив на дијалог министарке просвете Славице Ђукић Дејановић.
У документацији која треба да опскрби информацијама заинтересоване о досадашњим поступањима српским институција поводом студентских блокада, указује се и на безбедносне мере које је предузело Министарство унутрашњих послова, односно да је МУП повећао присуство полиције на терену, као и да је полиција била задужена за обезбеђивање учесника протеста.
Истиче се да је тим поводом, заседао и Одбор за образовање, науку и технолошки развој на којем је установљено да у овом тренутку у Србији има 268.000 студената, а да постоји претња да више од 100.000 њих остане без буџета, а да 17.000 изгуби право на студентски дом. Сходно томе, покренут је контакт центар како би се студенти и њихове породице информисале о наставку студирања.
"Најчешћа постављана питања била су када ће се прекинути блокаде и успоставити настава, шта је са плаћеним школаринама, задржавањем буџетског статуса студента, како ће бити организовани студентски рокови, кога да туже уколико дете не испуни услове за буџет и дом због блокада", стоји у тексту.
Документ садржи и податке о томе да је на дан 3. фебруар, 34 основне школе у тоталној обустави, а 391 у делимичној, док је 80 средњих школа и тоталној, а 165 у делимичној блокади.
"Ово чини 38 одсто укупног броја школа које су у некој врсти обуставе или штрајка", истиче се у припремљеном документу.
Како је претходно пренела Н1, текст са садржином да су испуњени сви захтеви, "Народна скупштина послала је свим амбасадама Србије у земљама чланицама Европске уније, како би га оне дистрибуирале што је шире могуће, институцијама и парламентима".
Између осталог, указано је да је влада признала изазове и у потпуности је посвећена да их решава, посебно у контексту убрзавања и јачања процеса евроинтеграција Србије.
"Због тога је циљ Србије да убрза пут ка ЕУ, предлажући да испуни све обавезе до краја 2026. То су управо оне вредности које подржава Европа – владавина права, борба против корупције и слобода медија. Убрзан европски пут је кључан за Србију да се ефектно позабави овим питањима и примени смислене реформе", поручује се.
