Србија и Балкан
СББ, "Телеком" и "Јетел": Како је профит спојио неспојиво
Власници "Јунајтед групе" кренули су у њено распарчавање, продајући "Телекому" и "Јетелу" права на спортска емитовања и моћног кабловског оператер
Оно о чему је медијска чаршија шапутала последње две године, данас је и званично речено - СББ, други највећи кабловски оператер у Србији, продат је за 825 милиона евра Етисалат ППФ Телеком групи, а у портфолију компаније више се не налази ни Еон ТВ Интернешенел и његова права на спортско емитовање за Западни Балкан. За 652 милиона евра пазарио их је доскора највећи СББ-ов непријатељ и конкурент - "Телеком Србија".
Тако је најпрофитабилнији део највећег приватног власника медија у Србији распродат, док власнички удео телевизија Н1 и Нова С, које представљају инвестициону црну рупу, није мењан. Нити изгледа за тако нешто има.
"Не постоје преговори или планови о продаји било које медијске куће из састава Јунајтед медије, укључујући и продукцијске куће Гранд и ИДЈ", додала је у саопштењу компанија под чијом капом се налазе дневник "Данас", недељник "Радар", таблоид "Нова", сајтови nova.rs i forbs.rs.
То што СББ више није њихов неће се одразити на телевизије које су и даље њихове - емитоваће се преко истог кабловског дистрибутера и то је, кажу, записано у уговору.
Већински власник у "Јунајтед групи" је европски инвестициони фонд "Би Си партнерс", који је ову фирму 2019. купио од америчког инвестиционог фонда "Колберг Кравис Робертс" (ККР), чији је партнер бивши шеф ЦИА Дејвид Петреус. Осим ККР фонда и генерала који је морао да одступи са дужности главног обавештајца САД због секс-скандала у којем је откривено да је најповерљивије државне и војне тајне откривао својој љубавници, мањински удео задржао и српски бизнисмен посвађан са влашћу Драган Шолак. Колики, тајна је.
Упућени у медијске прилике кажу да је "Би Си партнерс" непланирано дуго остао у овим послу, а да разговори о продаји трају најмање две године. За то време најозбиљније се преговарало, тврде, са једном мађарском фирмом.
Али ко је нови власник СББ, кабловског оператера који, према последњим подацима РАТЕЛ-а, у каблом премреженој Србији има удео од 40 одсто тржишта?
"Само да неко не би рекао да сам ја продао 'Јунајтед групу' или СББ или не знам већ шта. Дакле, пошто нисам ја власник, него знате већ ко је Драган Шолак и не знам ко је још све са њим. Дакле, они у понедељак, уторак, среду, кад ли већ потписују уговоре о продаји и свега тога. Неким Словацима, Чесима, Пољацима, немам појма више коме све. Није ни битно", рекао је председник Александар Вучић у РТС-овој емисији Четвртком у 9.
Купци нису ни Словаци ни Пољаци, али јесу Чеси. Додуше, само мањински. Од августа 2023. у имовини ППФ Телеком групе, која послује под брендом "Јетел", 50 одсто плус златну акцију има Етисалат. Дакле, Уједињени Арапски Емирати.
Све је дозвољено у рату и - бизнису
Пре тачно четири године сва три играча - и СББ и "Телеком" и "Јетел" (тада "Теленор"), била су једнако као данас у центру пажње јавности. Само што су тадашња саопштења имала другачији тон.
"Јунајтед група" тврдила је су да власт преко "Телекома" и "Теленора" планира да сруши СББ и "угуши слободне медије", а "Теленор" је инсистирао да је на делу злоупотреба сопствене штампе за "разрачунавање са конкуренцијом која се налази у експанзији".
Иза оптужби крио се страх СББ да ће се у дистрибуцију кабловских канала укључити и трећи велики играч "Теленор". Шта се и обистинило. Али менаџмент "Јунајтед групе" тврдио је да ове две конкурентске фирме заједнички раде на уништавању СББ-а. Што се није обистинило. Или су се само одлучили на другачију тактику неутралисања непријатеља?
Пажњу медијских познавалац посебно је привукао начин на који је СББ видео да ће државни оператер да спроведе његово уништење - тако што ће "Теленору" да "уступи комплетну инфраструктуру кабловске мреже и комплетан садржај кабловске телевизије". Јер до 2003. године СББ је потпуно бесплатно користио државне ресурсе.
О томе је писао бивши народни посланик и некада истакнути члан ЛДП-а Зоран Остојић у тексту који се бавио вишедеценијским уништавањем државног оператера. Наиме, тадашњи генерални директор "Телекома" Драшко Петровић самостално је, без Управног одбора, донео одлуку да се инфраструктура додели конкуренту - СББ. Тако је ово изузетно профитабилно тржиште препуштено приватном сектору и директном конкуренту.
"Тек 2003. године 'Телеком' доноси одлуку да то наплаћује, али по симболичној цени чиме је формално легализована дотадашња Шолакова узурпација државне имовине без одобрења или икакве надокнаде", указао је Остојић у тексту који је објавио Антидот.
Али диоптрија којом СББ гледа на коришћење државних ресурса напрасно се променила када се у причи појавио "Теленор". За програмског директора телевизије Н1 Игора Божића то је политичка игра јер "зашто би неко ресурсе државне компаније давао другој приватној компанији ако иза тога не стоји политика".
"Јунајтедова" и бриселска подвала
Није ово једина ситуација у којој је "Јунајтед група" на исту ствар гледала кроз другачије наочаре. Када је у октобру 2023. Скупштина Србије усвојила законе о информисању, штампа у њиховом власништву тврдила је ће нас они одвести у медијски мрак. И опет је зазвонио Божићев аларм - власт помоћу нових закона хоће да успостави медијски монопол! И то тако што ће из Србије да најури "Јунајтед групу" и њене медије, што је, како су сугерисали, не само њихов већ и интерес шире јавности и борба за слободу медија.
Позивима у помоћ придружила се и потпредседница опозиционе Странке слободе и правде Мариника Тепић тврдећи да су нови медијски закони "убиство с предумишљајем Н1 и Нове С", "режимска и 'Телекомова' подвала" после које "остају само 'бункери' СНС клике".
А шта је конкретно било спорно? То што је новим законом државним предузећима дозвољено да имају медије, али да не примају државну помоћ. Прецизније, државни "Телеком" може да има "Блумберг", "Јуроњуз", "Њузмакс" и "Арене спорт" под условом да не добија новац од државе.
Док су европски званичници у Србији хвалили нове законе, "Јунајтед група" је негодовала. Тим пре што је телевизија Н1 и настала тако што је "Јунајтед група" успела да уз помоћ Европске комисије натера Србију, односно владу Александра Вучића, да промени своје медијско законодавство. Одредба по којој кабловски оператер не може да производи медијски садржај избачена је из закона на притисак ове компаније која је успела, уз скупе лобисте, да убеди Брисел да то наложи Београду. Јер тада је Србија, као кандидат за чланство у ЕУ, имала обавезу да законе пре усвајања шаље на проверу у Европску комисију.
Након тога, телевизија Н1 је почела са радом. Али непуну деценију касније "Јунајтед група" је кренула у медијски крсташки рат како се на "Телекому" не би применила она одредба која је 2014. скројена по мери СББ-а.
А само пар година пре контроверзног закона РТС је, по савету истог Брисела, био присиљен да се одрекне дистрибуције програма и препусти је ЕТВ-у. Слична неправда је учињена и штампи - како своја издања не би држали на најбољем, а конкуренцију у буџаку, медијским кућама је забрањено да буду и власници новина и власници трафика.
Ко се још сећа како је 2017. СББ, усред изборне кампање за председничке изборе, уклонио РТС са прве позиције на даљинском управљачу?
