Србија планира да у Експо изложбу, која би 2027. године требало да буде одржана у Београду, уложи 1,2 до 1,3 милијарде евра.
Паралелно, у инфраструктуру, развој туризма и индустријализацију у остатку земље, влада би требало да уложи још приближно 16 или 17 милијарди евра.
Према најавама званичника, Експо изложба у Београду требало би да буде кључни економски замајац и катализатор на националној "пречици" до просечне плате од 1.400 евра и пензија, односно минимално загарантованих зарада у износу од по 650 евра.
Шири план Експо изложбе, који обухвата и поменута, до сада невиђена улагања у инфраструктуру, назван је "Скок у будућност – Србија 2027".
Експо није био значајна тема све док кандидатура Београда није прихваћена
Експо изложба у Београду није била запажена тема у српском друштву, све док кандидатура Београда није била прихваћена.
Власт у Србији је чак тврдила да је око кандидатуре Београда за домаћина Експо изложбе била постигнута сагласност свих политичких снага, што је било обећавајуће, али очигледно није потрајало.
Након што је кандидатура Београда прихваћена, део јавности почео је да поставља питање сврсисходности одржавања ове међународне изложбе која је чак називана и "лажном".
Њени пројекти означени су као потенцијално коруптивни, а мотив противљења београдској Експо изложби, по друштвеним мрежама и медијима, орбитира и око текућих протеста, не и унутар њих, као један од лајтмотива незадовољства.
Српска влада одговорила је да је посреди важан развојни пројекат и да бољи, већи и амбициознији Србија тренутно не може да замисли, а да су противници Експо изложбе они који не желе да Србија даље напредује.
"Прави" и "лажни" Експо
Медији из "региона" преносили су, редом, писање "Јутарњег листа" из Загреба, о београдској Експо изложби као "лажној", посебно наглашавајући "да то није она велика светска изложба која је Паризу подарила Ајфелов торањ или Палату лепих уметности у Сан Франциску".
У тим написима, нека врста малограђанске комшијске љубоморе или зависти, била је и остала очигледна.
Преносећи злуради текст "Јутарњег листа", Београду су се подсмевали делови не само нашег, већ и скоро свих бивших југословенских друштава, што је добро мерило укупног стања "грађанске" и политичке свести на Балкану.
Истини за вољу, Београд никада није крио да је посреди такозвани тематски или специјализовани Експо, чији су домаћини претходних година и деценија били, поред осталих, Берлин, Будимпешта, Астана, Рим, Јерусалим, Париз, Стокхолм, Хелсинки, Сарагоса, Ванкувер, Њу Орлеанс или Минхен – али није ни претеривао када је тврдио да ће српски Експо бити једна од најважнијих манифестација у свету 2027. године.
У Београду очекују да би Србија могла да оствари приход од око две и по милијарде евра, угости више милиона људи и отвори тридесетак хиљада нових радних места, што би свакако Београд ставило у раван најзначајнијих економских и туристичких догађаја у свету.
За разлику од предочених података о домаћинима специјализованих експо изложби, преузетих са званичног сајта организатора, хрватски медиј је навео само непотпуну информацију, да је "лажни" Експо до сада организован три пута само у Пловдиву, што је ваљда требало да девалвира укупни значај београдске Експо изложбе.
Подсетимо, за домаћина Експо изложбе 2027. године кандидати су, поред Београда и Малаге, били Пукет (Тајланд), Сан Карлос де Барилоће (Аргентина) и Блумингтон (Минесота, САД).
Дакле, београдски Експо је такозвани специјализовани Експо, за разлику од светских Експо изложби које се одржавају сваких пет година. Ове године, светски Експо биће одржан у Осаки, а 2030. у Ријаду.
Шта је Малага очекивала од Експо изложбе?
Значај Експо изложбе која би требало да буде одржана у Београду може се измерити очекивањима које је у погледу организације ове манифестације имала Малага, чија кандидатура на крају није прихваћена.
Судећи према подацима наведеним у студији изводљивости, коју је представио градоначелник Малаге, обим прихода од Експо изложбе у том граду процењен је био на најмање три милијарде евра, уз долазак око четири и по милиона посетилаца и отварање око тридесет хиљада радних места у самој Малаги, али и у другим деловима Андалузије и остатку Шпаније.
Према истој студији, Малага је планирала да укупан приход од Експо изложбе буде такође око три милијарде евра, што би у основи финансијски покрило основна улагања у сам пројекат.
Шта су у Малаги очекивали у случају неуспеха, који се на крају догодио?
"Уколико кандидатура Малаге не добије довољно гласова да буде изабрана, једна од највећих амбиција града у последњим годинама биће оборена. Земљиште на којем је планирана изложба власништво је централне власти, која је потписала протокол о намерама са градском управом да га уступи у случају да град буде изабран. Уколико то не буде случај, земљиште ће остати у потпуности у рукама централне власти", наведено је у извештају листа СУР (Диарио СУР, Јужни дневник).
"Првобитно, овај простор је био резервисан за проширење центра за теретни превоз. Међутим, на форуму који је организовао СУР у марту, као 'план Б' разматрана је могућност развоја пословног парка за дигиталне номаде, уколико Малага не буде изабрана", каже се у наставку извештаја.
"Међутим, оно што изгледа да ће бити реализовано (у случај да Малага не буде изабрана), јесте пројекат 1.362 субвенционисаних станова за изнајмљивање које промовише Ентитет јавних предузећа за земљиште (SEPES) на суседном земљишту које покрива површину од 272.400 квадратних метара, иако је његова намера да уговори изградњу са приватним компанијама. Ако изложба буде успешна, ови станови ће бити коришћени за смештај радника на догађају.
Национални интерес, а не размимоилажење
Пуна политичких тектонских раселина и развалина, Србија је постала друштво непомирљивих супротности у ком се једино поменута непомирљивост не доводи у питање.
То није само питање опречних идеолошких и геополитичких опредељења унутар друштва, већ је располућеност нације створила посебну врсту непомирљивости у бескрајном набоју негативних емоција које су постале инструмент општег политичког "промишљања".
То значи да ће присталице председника државе до последњег даха "бранити" Експо сматрајући да тиме, заправо, "бране" свог политичког љубимца, а опоненти ће радије уништити сам Експо, због (оправданих) сумњи да би део улагања у оквиру ширег програма "Скок у будућност – Србија 2027" могао да садржи коруптивне аранжмане, него што би се упорно борили и на крају ипак изборили за механизме контроле у оквиру нечега што бисмо, хладне главе, лако и аргументовано могли дефинисати као део ширег националног интереса, а не по сваку цену националног размимоилажења.
Аутор ових редова, наиме, нигде није прочитао да је неко, с лева или с десна, одозго или одоздо, у јавности, у самој Србији, захтевао формирање самосталног експертског надзорног тима, или сличног јавног органа, који би контролисао улагања у београдски Експо, који сам по себи није лоша идеја, судећи барем према ономе што је од Експа очекивала Малага, већ је наилазио само на омаловажавање тог пројекта и гурање клипова у његове точкове, управо на бескомпромисно клање озбиљног економског вола због килограма политичког меса.