Србија и Балкан
Могу ли се надокнадити изгубљени часови у школама: Директори праве планове, четири могуће опције
Све се чешће помиње и померање пробе завршног испита која је планирана за 21. и 22. март, за недељу или две
Школе у којима наставе није било од почетка другог полугодишта припремиле су план надокнаде часова, али је још неизвесно када ће он почети да се реализује. Закључно са овом недељом ученици су, у појединим школама, изгубили 20 радних дана. У оптицају су четири модела надокнаде- скраћење часова на 30 минута уз повећање броја часова у дану, сажимање градива, наставне суботе или продужетак школске године.
Све се чешће помиње и померање пробе завршног испита који је планиран за 21. и 22. март, за недељу или две. Односно да буде одржан у априлу.
У Министарству просвете за РТ Балкан кажу да пажљиво прате ситуацију, да анализирају све аспекте и да ће одлуку о евентуалном померању пробе мале матуре донети у наредном периоду.
"Министарство просвете, као и велики број директора, наставника и родитеља пажљиво прати ситуацију у школама. Анализирају се сви аспекти како би се донела најбоља решења у интересу ученика. Одлуке ће бити донете у наредном периоду, узимајући у обзир законске оквире и потребе свих учесника процеса образовања", кажу у министарству.
Планови надокнаде часова, које су директори доставили Министарству просвете подразумевају неколико модела- скраћење часова на 30 минута уз повећање броја часова у дану, сажимање градива, наставне суботе или продужетак школске године.
Код ученика основних школа могућ је интензивнији рад, који је подразумевао да се часови скрате на 30 минута и да деца уместо шест или седам часова дневно имају осам или девет. Тај вид надокнаде часова може се комбиновати са радним суботама.
У средњим школама, посебно гимназијама, тај облик надокнаде је тешко изводљив, јер су ђаци већ преоптерећени. Ту може да се примени други модел, неки вид сажимања програма и да се на једном часу обрађује нова лекција, али и утврђује градиво. У опцији је и да се продужи школска година за недељу дана.
Мирјана Гашић из Уније синдиката просветних радника Србије каже да је најтежа ситуација у Моравичком округу и у Београду, где део школа уопште није имао наставу у другом полугодишту.
"Закључно са овом недељом то је 20 радних дана. То може да се надокнади, али под хитно. Још једна недеља да се дода и ја не знам како ће се надокнадити. Ако продуже школску годину помера се завршни испит за осмаке, неће бити како је планирано 16, 17. и 18. јуна, већ може да буде 23, 24. и 25. јуна. Онда се улази у јул са објављивањем листе жеља, уписом у средње школе", рекла је она за РТ Балкан.
Додаје да је слично и са уписом матураната гимназија и средњих стручних школа на факултете. Сматра да је прави тренутак да држава одреагује и преузме одговорност.
Напомиње да ће дешавањима у школама у Србији највише бити погођени ђаци који су планирали да школовање наставе у иностранству, јер школе и факултети у Британији, Италији или Немачкој неће чекати надокнаду часова у Србији.
Има и оних који излаз из ове ситуације виде на потпуно другачији начин. Више од 2.000 родитеља из Новог Сада поднело је захтев за хитно заустављање школске године у свим школама на територији Јужнобачког округа, преноси портал Бебац.
Kао главне разлоге навели су нарушену једнакост међу ученицима, небезбедност у школама и психолошку, педагошку и дидактичку недоследност у извођењу наставе.
Душан Kокот, председник Независног синдиката просветних радника Србије сматра да би завршетак школске године у марту био можда "најправедније решење оног што се дешавало у претходних неколико месеци у систему образовања".
