Србија и Балкан
Још један извештај ЕП о Србији: "Неосноване су оптужбе да организујемо обојену револуцију"
Позивамо Србију да се систематски и без одлагања усклади са рестриктивним мерама и генералним политикама ЕУ у односу на Русију, наведено је у извештају хрватског политичара Тонина Пицуле, који је био и учесник ратова деведесетих
ЕУ критикује Србију због недостатка напретка у приступним преговорима, али поздравља економске кораке предузете у претходном периоду, произилази из нацрта извештаја Европског парламента о Србији који је припремио посланик Тонино Пицула, а у који је Н1, како наводе, имао увид.
Иако документ потврђује стратешку посвећеност Србије европским интеграцијама, истовремено указује на "озбиљне недостатке у кључним областима као што су владавина права, правосуђе и усклађивање са спољном политиком ЕУ".
У нацрту извештаја је наведено да су посебно забрињавајуће "системски проблеми које су истакли студентски протести широм Србије".
Европски парламент, како је наведено, изражава саучешће породицама настрадалих у трагедији у Новом Саду и позива на "отварање потпуних и транспарентних правних поступака након истраге коју спроводе надлежне власти".
Изражава дубоку забринутост због навода о ограничавању грађанских слобода, недостатку институционалне и финансијске транспарентности, као и о политичким притисцима на академску заједницу.
"ЕП истиче значај слободе говора и окупљања, најоштрије осуђује насилне нападе на мирне демонстранте, изражава забринутост што су неки од демонстраната ухапшени и што су против њих покренути правни поступци и позива дипломатске мисије ЕУ и земаља чланица да наставе да прате текуће правне случајеве који се односе на протесте", наведено је.
У нацрту се "оштро осуђују неосноване оптужбе српских власти" да су земље чланице ЕУ биле укључене у организовање студентских протеста с циљем изазивања "обојене револуције".
"У том контексту ЕП снажно осуђује незаконита хапшења и протеривања грађана ЕУ и јавно објављивање личних података грађана ЕУ од стране осуђених ратних злочинаца", наводи се у нацрту извештаја који је припремио Пицула, хрватски политичар који је учесник ратова деведесетих када су из Хрватске протерани готово сви Срби домаћој јавности је познат по изјавама негативним по Србију.
У документу који је Пицула припремио наводи се и да Србија није остварила напредак у области владавине права и борбе против корупције, упркос усвајању нове стратегије за период 2024–2028.
Европски парламент, како се наводи, "изражава забринутост и због политичког утицаја на правосуђе и кашњења у доношењу кључних закона".
Такође, критикована је спољна политика Србије, посебно у вези са Русијом и чињеница да "није напредовала у Поглављу 31".
"Позивамо Србију да се систематски и без одлагања усклади са рестриктивним мерама и генералним политикама ЕУ у односу на Русију", наводи се у извештају.
Извештај се такође осврће на проблеме у области слободе медија, изражавајући забринутост због недовољне транспарентности власништва над медијима и финансирања. Посебно је осуђен почетак рада руског државног медија РТ (бивши Russia Today) у Београду, што се види као сигнал ширења руског утицаја у региону.
Када је реч о односима са тзв. Косовом, у извештају се наглашава се потреба за поштовањем претходно постигнутих споразума између Београда и Приштине, укључујући формирање Заједнице српских општина, као и за хитним процесуирањем одговорних за терористички напад у Бањској 2023. године.
"Очекује се да Косово и Србија потпуно сарађују и предузму све потребне мере како би ухватили и брзо довели пред правду починиоце терористичког напада у Бањској из 2023. године; изражавамо жаљење због чињенице да Србија још није процесуирала одговорне, нарочито Милана Радоичића, потпредседника Српске листе и понављамо да починиоци терористичког напада у Зубином Потоку морају бити одговорни и морају се суочити са правдом без одлагања", наводи се.
Иако се у документу претежно истичу критике, препознаје се и одређени напредак у економској сфери. Поздравља се "стабилан раст БДП-а и активно учешће Србије у спровођењу Плана раста за Западни Балкан". Такође, примећен је законодавни напредак у области заштите животне средине и климатских промена.
Ипак, нацрт извештаја јасно указује да ће брзина приступања Србије ЕУ зависити од конкретних реформи, посебно у области владавине права, слободе медија и усклађивања спољне политике са ЕУ.
ЕУ Парламент очекује да "Србија спроведе очекује брже и одлучније кораке ка реформама, уколико заиста жели да оствари самопрокламовани циљ да до краја 2026. године буде спремна за улазак у ЕУ".
