Jош пре шест година, у пролеће 2019. године, у јеку афере "Коверта" и протеста "97.000 одупри се", Мило Ђукановић, тада председник Црне Горе, на питање "ко ће га срушити са власти", новинару Би-Би-Сија као из топа је одговорио да њега – "нико неће срушити са власти".
"Ја сам се трипут повлачио, својом вољом, након победа и не мислим да ико може да ме сруши од политичке конкуренције", рекао је Ђукановић, тада са завидним стажом од пуних 28 година владања Црном Гором.
Онда се догодио 30. август 2020. године, ДПС је на парламентарним изборима изгубио власт у Црној Гори, раздрагани народ на улицама од Подгорице до Никшића певао је – "И чује се до небеса, нема више ДПС-а, Мило л..." и чинили се тада да је Мило срушен, да је пао после три деценије власти.
Три године касније, у пролеће 2023. Мило је био кандидат на председничким изборима, а после првог круга самоуверено је изјавио како не планира да изгуби изборе. Ипак их је изгубио од Јакова Милатовића, и то глатко, поднео је оставку на место председника партије, и опет је народ на улицама од Подгорице до Будве и Никшића, Пљеваља, певао стару песму - "И чује се до небеса, нема више ДПС-а, Мило л..."
Синоћ је Мило Ђукановић на десетом конгресу ДПС-а у Подгорици изабран за почасног председника партије. Садашњи председник ДПС-а Данијел Живковић, праћен аплаузима учесника конгреса рекао је да партија дугује захвалност Ђукановићу "не само за историјска достигнућа и остварења под његовим лидерством", него и због чињенице да је Ђукановић "још 2016. године отворио простор за нову политичку генерацију која је у међувремену стасала и преузела руковођење партијом".
Мало пре тога, управо гласовима ДПС-а, у Будви је за градоначелника изабран један од некадашњих ДФ-оваца Никола Јовановић. Црногорска јавност данима увелико распреда о повратку ДПС-а на власт у Будви после осам и по година, као и о томе која ће директорска места "Милови пулени" добити у Будви. Истовремено, одборници ДПС из Будве поручују да је град на Јадрану први, да следи повратак ДПС-а на власт у Никшићу, а затим и у читавој Црној Гори.
"Оно што се показало у читавом овом периоду јесте да ДПС длаку мијења, али Мила Ђукановића никако. Не мислим да је он икада одлазио, он је дакле, еминентна личност ДПС-а и човјек који се тамо највише пита и једини човјек који може да им донесе неке гласове у овој актуелној ситуацији", рекао је после избора Ђукановића за почасног председника ДПС-а, Марко Ковачевић, градоначелник Никшића у коме су локални избори на пролеће.
Да ли је Мило Ђукановић, као што је и обећао 2019. икада "срушен" и одлазио са власти или је и после "пада", био сива еминенција, човек који је, и поред оставке, управљао не само својом партијом, него и, у шта су и данас многи уверени, процесима у читавој држави?
"Избором Мила Ђукановића за почасног предсједника партије, ДПС је показао јавности Црне Горе у коликој мјери се заиста реформисао након пада диктаторског режима 2020. године. Односно, таквим избором је у потпуности обесмишљена прича новог руководства о подмлађивању странке и раскиду са погрешним политикама које су уназадиле црногорско друштво", каже за РТ Балкан, коментаришући избор Ђукановића за почасног рпедседника ДПС-а Бошко Вукићевић, политички аналитичар из Подгорице.
Вукићевић примећује и да "на Конгресу ДПС -а, и поред обновљеног антисрпског наратива, није помињана СПЦ у Црној Гори" и да то "указује на чињеницу да је руководство партије ипак научило одређене лекције, након горких искустава која су проистекла из пређашње агресије те партије на СПЦ и православље".
"Дакако, апсурдно звучи податак да партија која има амбицију повратка на власт почасно мјесто у странци даје личности која је током вишедеценијске владавине осумњичена за многобројне случајеве корупције, а и неке много теже. И за коју слободни грађани с нестрпљењем очекују процесуирање од стране ослобођених институција", каже Вукићевић.
Такав податак по мишљењу нашег саговорника указује "не само на неспремност за реформе у партији, већ и на неку врсту екстремног страхопоштовања које, како стари тако и нови чланови странке, имају према обореном диктатору".
"Оданост вођи чланова дате партије, без обзира на његов неславан историјат, више приличи неким злогласним организацијама са Сицилије или Калабрије, неголи модерним политичким странкама. Из свих ових разлога, ДПС не може имати свијетлу будућност", уверен је Вукићевић.
Иако су после 2020. године и пада ДПС-а са власти многи у Црној Гори били уверени да ће се "диктатор који је пао" суочити са законом, ових дана из Подгорице је стигла најава да ће Ђукановић тужити Агенцију за спречавање корупције и тражити задовољење зато што поменута агенција није поштовала закон истражујући његове финансије док је био председник државе.
Као да се и у овом случају понавља историја у Црној Гори.
Ђукановић је скоро па "пао" и у јесен 1997. године, пре 28 година када је, многи су то већ заборавили, у првом кругу председничких избора изгубио од Момира Булатовића сакупивши 2.000 гласова мање. Када се многима чинило да је отписан, вратио се у другом кругу, победио је са 5.000 гласова разлике, а тада је после првог круга у бирачки списак уписано 9.000 бирача, око два посто у односу на укупан број бирача.
Милка Тадић Мијовић, главна уредница Центра за истраживачко новинарство Црне Горе, 23 године после раскида Ђукановића са Милошевићем оценила је да је Ђукановић већ тада показао "невероватан осећај за политичко преживљавање".
Ђукановићев осећај за политичко преживљавање био је на проби и у пролеће 1998. године због тога што Булатовић није прихватао победу Ђукановића на председничким изборима, Мило је био пред великим проблемом, суочио се са великим протестима, хиљаде демонстраната су изашли на улице.
Касније је Ђукановић преживео и аферу "Коверта", видео снимак на коме се види како бизнисмен Душко Кнежевић предаје коверту у којој је, наводно било нешто мање од 100.000 евра директно у руке Мигу Стијеповићу, једном од поверљивих Милових људи.
Децембра 2020. године, после формирања Владе Црне Горе која је ДПС послала у опозицију, из парламентарне већине саопштено је да "намеравају да већ постојеће кривичне пријаве допуне новим чињеницама и реактивирају многе афере које годинама чекају у фиокама тужилаштва". У већини афера, како је тада презенотвано из ДФ-а, помињано је и презиме Ђукановић. Из Демократског фронта, најјаче партије нове парламентарне већине тада су прозвали тужилаштво да од 2005. године држи предмете попут "Телекома", "Лименке", "Листинга", "Комбината алуминијума и гаранција", "Клапа", "Вардара", "Боксита", "Жељезаре"...
Када је пре неколико година, некадашњи британски амбасадор у Југославији сер Ајвор Робертс у ауторском тексту за амерички "Политико" написао да је време да "најдуготрајинији европски владар оде", као и да "Црна Гора мора да изабере другачију врсту лидера и другачију политичку културу ако мисли у ЕУ", Ђукановић му је преко БиБи-Сија одговорио да има само 57 година, да по томе не спада у најстарије европске политичаре, а узгред је поменуо и све оно што је учинио, направио за 30 година власти, поентиравши да је за толики учинак мало и 60, а камоли 30 година.
Доследан себи, Ђукановић је тада и на питање како ће изгледати први дан Црне Горе без Мила Ђукановића на власти одговорио лаконски да "смо то видели већ три пута", подећајући да се "три пута својом вољом повлачио са власти", прескочивши опет да нагласи и да се три пута враћао. То се ваљда код њега подразумева.
Да ли Црна Гора са повратком ДПС-а на власт у Будви, са избором бившег за почасног председника партије присуствује, да ли се црногорско друштво суочава и са покушајем четвртог враћања Ђукановића на власт, ако је икада и одлазио?
"Оног тренутка када је усвојио тврђу идентитетску политику од комуниста и своје таленте ставио у службу идеологије Секуле Дрљевића, постао је најопаснији непријатељ српских интереса још од Броза", написао је пре пар година на сајту Центра за друштвену стабилност Сава Стамболић.
Стамболићев аналитички текст објављен је под насловом "Роб апсолутне власти".
"Готово да сам сигуран да избор Мила Ђукановића није ствар жеље чланства и младог руководства те странке, већ ствар притиска старих 'лавова' који кроз Ђукановићев ауторитет и даље желе да задрже полуге моћи у тој странци. Свако ко макар мало прати политику у Црној Гори зна да је Мило Ђукановић баласт и омча око врата ДПС-а који се не може реформисати, нити отргнути од загрљаја криминала и корупције док год Ђукановићева аура лебди изнад њихових глава. То свакако знају и функционери ДПС-а, али због страха и разноразних уцјена и притисака вјероватно не смију ни помислити да показу отпор према таквој идеји. Најзад, сматрам да док год Мило Ђукановић не заврши у затвору Црна Гора неће бити слободна земља", каже за РТ Балкан Владислав Дајковић, председник Слободне Црне Горе.