Известилац Европског парламента (ЕП) за Србију Тонино Пицула представио је данас пред Одбором за спољне послове нацрт извештаја ЕП о Србији, у којем је, по старом, наставио са критикама на рачун наше земље.
Он је навео да ће "темпо приступних преговора са ЕУ наставити да зависи од напретка у дијалогу Београда и Приштине као и усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ".
"Са забринутошћу се примећује да је остварен ограничен или никакав напредак у испуњавању мерила за чланство у ЕУ у преговарачким поглављима и оцењује да недостатака има у областима као што су владавина права, реформа јавне управе и усклађивање с политикама ЕУ. Србија се позива да се без одлагања усклади са рестриктивним мерама ЕУ и општом политиком према Русији, као и да је важно да се диверсификује снабдевање Србије енергијом како би се смањила њена зависност од Русије", наводи се у тексту.
У документу који је одговор ЕП на извештаје Европске комисије о Србији из 2023. и 2024. године, примећује се "изражена посвећеност Србије чланству у ЕУ као стратешком циљу и њена амбиција да се у потпуности усклади са правним тековинама ЕУ до краја 2026. године, али се очекује да Србија покаже да је стратешки оријентисана ка ЕУ и да објективно и недвосмислено комуницира о ЕУ".
Наводи се да је ЕП дубоко забринут због, како кажу, "системских питања која су истакли студентски протести у Србији", као што су питања везана за грађанске слободе, институционалну и финансијску транспарентност и одговорност" и осуђују се "насилни напади на мирне демонстранте".
Н1 преноси да је Пицула осудио "наводе српских власти без доказа да су државе чланице ЕУ биле умешане у организовање студентских протеста како би се покренула обојена револуција".
Посланица Европског парламента (ЕП) Анамарија Вичек из политичке групације Патриоте за Европу изјавила је да је нацрт извештаја Пицуле о Србији "прилично пристрасан и негативан, да не препознаје напретке које је Србија у протекле две године итекако учинила, као и да би Европска комисија требало да препозна те позитивне напретке".
Она је новинарима у Бриселу рекла да ће њена политичка групација поднети амандмане на извештај.
"Ово је требало да буде извештај за 2023. и 2024. годину, значи пре још неких актуелних политичких дешавања, међутим, углавном су се наглашавала дешавања која су тренутно у Србији", рекла је Вичекова.
Према њеним речима, ако је циљ Европске уније да се Србија задржи на европском путу, онда би требало много више подршке, много више позитивнијих ствари да се говори о Србији.
Чланови Одбора ЕП за спољне послове до 6. марта моћи ће да поднесу амандмане на овај нацрт извештаја, о којем ће се затим гласати пред одбором крајем априла.
Након тога би, највероватније у мају, требало би да буде одржано гласање о предлогу резолуције на пленарној седници Европског парламента.
Резолуције ЕП нису правно обавезујуће.
Истовремено, док се критикује Београд, у нацрту извештаја Европског парламента о тзв. Косову позива се на укидање "казнених мера" Европске уније уведених у јуну 2023. године, а због ескалације насиља на северу КиМ. Наводи се да санкције "више нису разумне и у супротности су са доказаном посвећеношћу Косова европским вредностима и усклађивањем са политикама ЕУ".