Јелена Попадић у "Релативизацији": Како је пре више од 10 година откривено коме иду долари у Србији

Одлука америчког председника Доналда Трампа да расформира УСАИД послужила је као повод да се јавност подсети на то да је лист "Политика" пре више од 10 година објавио серију текстова о финансирању независних медија и невладиних организација, о чему је Љиљана Смајловић, новинарка и ауторка "Релативизације", разговарала у данашњој емисији са уредницом РТ Балкан и ауторком серије текстова, тадашњом новинарком "Политике" Јеленом Попадић. 

"Позвала сам је да разговарамо, јер је она канселована пре него што је канселовање измишљено. У дневном листу 'Политика' пре више од 10 година објавила је, не слутећи какву ће олују да изазове у јавном мњењу, серију текстова о финансирању независних медија, невладиних организација, а наслов је био 'Куда иду америчке паре'. Потом се на њену главу сручила олуја, кажњавана је и прогањана", истакла је Смајловићева на почетку разговора.

Попадићева је подсетила на то како је изгледао редакцијски живот пре 10 година и како је то утицало на одабир тема. 

"Редакцијски живот некада изгледао је много другачије и до тема се долазило тако што су се размењивала мишљења са колегама, у договору са уредницима и у непосредном контакту са читаоцима", навела је Попадићева. 

Што се тиче невладиних организација, истакла је она, све је почело извештавањем о финансирању ЕГЗИТ-а, до којег је дошло када су се поједине културне установе у Новом Саду побуниле, јер држава финансира једну веома профитабилну манифестацију, а не финансира неке установе и манифестације које су значајне за културу.

Откривено је тада да шест привредних друштава организују ЕГЗИТ и добијају новац од државе. 

Касније је на дневни ред дошла тема о томе колико новца добија НАЛЕД, а важна особа у НАЛЕДУ је била и Ана Брнабић, за коју Смајловићева подсећа да је и сада важан државни функционер. НАЛЕД је био тада јако незадовољан што се о њима пише на тај начин. 

Попадићева је пратила везу између новца и њихове активности и прва поставља питање шта је Налед, зашто добија толико новца, зашто се баш тој организацији додељују одређени послови, што је изазвало бес Ане Брнабић. Оне тада нису комуницирале, али су Брнабићева и остали активисти исказивали незадовољство на друштвеним мрежама.

НАЛЕД је заправо основао УСАИД, 2006. године. 

Говорећи о свом истраживању, Попадићева наводи да су подаци су били доступни, делимично и јавно, без учлањења, јер то је заправо исто била једна невладина организација: фондација "Центар". 

"Што се тиче америчких донација, ту су биле приказане донације без УСАИД-а, а добили смо податке и УСАИД-а и сазнали смо да је од 2001-2014 уложено 721 милион долара за медије, НВО и цивилни сектор у Србији. Сазнали смо и да је 35 милиона долара распоређено, 35 фондација су били дародавци, а око 200 невладиних организација добило је новац. Највећи дародавци били су Фонд браће Рокфелер, Фонд за отворено друштво, Фондација краљ Бодуен. Ова последња, према нашим сазнањима, финансирала је организацију за извоз обојених револуција 'Канвас' за ширење демократије у Сирији и Египту", каже Попадићева. 

Смајловићева наводи да су тада схватили, на основу података, да се у земљу улива веома много пара, а они којима су највише стизали долари су Фонд за хуманитарно право, Фонд за отворено друштво, фондација "Траг".

Ауторка серије текстова, међутим, суочила се са патолошком мржњом, каже да је схватила да постоји идеолошка подељеност, међу одређеним групацијама новинара, а то се сада прелило на наше друштво. 

Било је и супротних примера: Попадићева наглашава да су је контактирали новинари из Русије, као и колеге из Северне Македоније, да би је питали како је дошла до података, и да им је показала како да се улогују и скину податке. 

На апсурд и велику подељеност у новинарству указује и подсећање Смајловићеве да је Јелена Попадић чак пријављена да је прекршила Кодекс новинара Србије због тога што је објавила податке са сајта који објављује ко финансира медије и НВО у свету.