Ко на међународној сцени брани српске интересе: Највише Срба каже да је то - Русија

Очувању српских националних интереса и територијалног интегритета од међународних партнера највише доприноси Русија, сматра највећи број грађана Србије, односно 45,3 одсто испитаника, показало је истраживање Института за међународну политику и привреду и Института друштвених наука.

Такође, и даље су у већини они који су становишта да не треба уводити санкције Москви.

Анкетирани грађани су на питање који међународни партнер доприноси заштити националних интереса и територијалног интегритета, на прво место ставили Русију, док је 18,4 одсто одабрало Европску унију, а 14,8 одсто Кину. Око 19 одсто њих није знало одговор.

Против увођења санкција Русији изјаснио се 66,1 одсто испитаника, 6,7 одсто није знало шта да одговори, а њих 27,2 одсто је одговорило потврдно.

Када је реч о односу светских лидера према Србији, 45,6 одсто њих сматра да је став руског председника Владимира Путина према нама пријатељски.

"И о Си Ђипингу, скоро 45 одсто има позитивно мишљење, док је 41,5 неутрално. Када је у питању председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, резултат је прилично лош. Свега пет одсто испитаника сматра да је њен однос према Републици Србији позитиван. Око 1,9 одсто становника рекло је исто то за немачког канцелара Олафа Шолца. Најбољи резултат постигао је мађарски премијер Виктор Орбан са 55,4 одсто испитаника који сматрају да нам је он наклоњен. Уједно је највише испитаника рекло и то да нам је Мађарска највећи пријатељ од свих земаља региона", показују резултати истраживања урађеног као део научног пројекта научни КОМПАС – "Допринос модерним партнерствима: процене односа Републике Србије са ЕУ и са Кином".

Сада већ традиционално, наклоност према ЕУ је на врло виском нивоу. Чак 63 одсто испитаника верује да Србија никад неће ући у ЕУ, док 12 одсто сматра да ће се прикључити до 2050. године. 

Кина је заузела високо место када је реч о међусобној политичкој и економској сарадњи.

"На питање како оцењујете политичку и економску сарадњу, што се тиче НР Кине, видимо да је око 14 одсто испитаника оцењује веома добро, а око 40 одсто оцењује као добро. Дакле, преко 55 одсто грађана Србије је оцењује добром. Са друге стране, када је у питању ЕУ тај резултат је доста лошији и за неких 20 процената мањи. Свега 5,4 одсто сматра ту сарадњу веома добром, а око 30 одсто је сматра добром. Дакле имамо двадесет процентних поена мање, што је ипак прилично велика разлика", показали су резултати.

Када је реч о политичкој и економској сарадњи између Србије и Сједињених Америчких Држава у протеклих десет година, 1,3 одсто сматра да је сарадња врло добра, 12,7 одсто сматра да је добра, чак 34,2 одсто сматра је лошом, док 34,7 одсто сматра да није ни добра ни лоша. Као веома лошу је оценило 17 одсто испитаника.

Научни сарадник Института за међународну политику и привреду Александар Митић за РТ Балкан објашњава да резултати овог истраживања показују да и даље постоји снажна подршка земљама које подржавају територијални интегритет Србије на међународној сцени. 

"Оцена да Путин има позитиван однос према Србији је константа јавног мњења у Србији. Си Ђинпинг и мађарски премијер Орбан су на сличним бројевима. Та три лидера одскачу. За разлику од њих, западноевропски и амерички лидери су потпуно оцењени негативно. То су врло слаби резултати с обзиром на то да се Србија определила за чланство у ЕУ. Огроман број људи је песимистичан према ЕУ, јер се лоше перципира пре свега, њен однос према територијалном интегритету Србије. Такође, однос према Русији и увођење санкција, однос према сукобу у Украјини, такође су допринели лошем рејтингу ЕУ", наводи Митић.

Суноврат ЕУ се такође показује и одговором на питање "кога видите као будућу светску суперсилу у 2030. години".

"На првом месту је Кина, па САД, Русија, а док за ЕУ само један одсто сматра да ће бити доминантна. Глобални светски трендови говоре у правцу већег надметања између сила у ери мултиполарности. Неизвесно је какви ће бити ефекти политике Трампа, од питања решавања сукоба у Украјини, па све до питања будућности НАТО",  указује Митић.