Србија и Балкан
Бајатовић за РТ Балкан: Неће бити никакве национализације НИС-а
Било би глупо да најсавременију рафинерију на Балкану конзервирамо, јер то никоме није у интересу, поручио је генерални директор "Србијагаса"
У овом моменту још увек немамо коначан одговор у вези са санкцијама НИС-у, јер ће та ситуација морати да се реши на релацији Москва-Вашингтон, наравно уз учешће Србије која мора да има могућност да купује нафту, каже за РТ Балкан генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић.
Америчко Министарство финансија саопштило је средином јануара да су Сједињене Америчке Државе увеле санкције "Гаспромњефту" и њеним подружницама, којима, између осталог, припада и Нафтна индустрија Србије. Осим тога, САД су увеле санкције за више од 30 руских нафтних компанија.
Наиме, компанија "Гаспромњефт" је власник 50 одсто акцијског капитала НИС-а, "Гаспром" 6,15 одсто, 29,87 одсто акција поседује Република Србија, док остатак припада мањинским акционарима.
"НИС ни до сада није куповао руску нафту, као последицу санкција. Али морамо имати прерађивача нафте да бисмо могли да имамо деривате на нашем тржишту. Није немогуће купити деривате са околних тржишта, али једноставно ће се десити да наше тржиште постане плен околних тржишних компанија. Има неколико варијанти како се то може решити. Највећи проблем су до сада биле финансије, односно да компаније које сарађују са НИС-ом потпадну под финансијске санкције. Али се могу користити уместо ВИСА картице, домаће ДИНА картице. То би делом решило проблем", указао је Бајатовић.
Он је додао да се "може разговарати и са руским партнерима да неко купи нафту, те да је после Србија прерађује у НИС-у и да јој се то дозволи до коначног решења".
"Што се тиче власничке структуре, поновио бих још једном да никакве национализације неће бити. Ми то нећемо ни политички, јер Русија нам треба, која је наш заштитник у целој причи", истакао је Бајатовић.
Амерички притисак сигуно неће бити мали, додаје Бајатовић, јер је Србија окружена НАТО земљама, те уједно очекујемо разумевање и Американаца и Руса, а очекујемо од САД да задржимо производњу нафтних деривата, односно прераду у Србији.
Према његовим речима, било би глупо да најсавременију рафинерију на Балкану конзервирамо, јер то никоме није у интересу.
"Нетачно је да је НИС на било који начин помагао рат у Украјини или руску војску, како то неки желе да кажу. Једноставно је НИС 95 одсто своје добити реинвестирао у Србију, до сада три милијарде и 600 милиона евра. Према томе, нема никакве помоћи и финансирања рата у Украјини. Уосталом, видећемо шта ће бити након разговора који су спроведени на високом нивоу и који практично воде ка мировном процесу и смиривању санкција. Остао је само састанак америчког председника Доналда Трампа и руског лидера Владимира Путина", указао је наш саговорник.
Бајатовић је истакао да Србија има озбиљне аргументе, пре свега и правне, те је навео да су пример "Гаспром" банка, која ради још увек у Европи, као и "Росњефт", који ради у Немачкој и представља 12 одсто немачког тржишта.
"Видимо да су ту направљени неки изузеци. Јасно је да ће то бити у пет до 12 да се постигне неки договор, да НИС настави да ради, а видећемо под којим ће то бити условима. И најважније је да у овом моменту имамо лек за најважније финансијске санкције које могу настати према оним компанијама које раде са НИС-ом. Мислим да ни неке западне банке неће реаговати, а видимо и да сад неке западне фирме желе да се врате у Русију. Дакле, све је врло конфузно, али мислим да има аргумената да будемо оптимисти", закључио је Бајтовић.
