Високи представници у Босни и Херцеговини наметнули су Републици Српској око 260 одлука којима су доносили или мењали, допуњавали законе, Устав и смењивали изабране функционере.
Овај податак наводи се у документу који ће данас бити на дневном реду Народне скупштине Републике Српске.
Документ је тема у данима када се чека пресуда у процесу који се против председника Републике Српске Милорада Додика и в.д. директора Службеног гласника Милоша Лукића, води пред Судом БиХ, јер су се оглушили о наредбе нелегалног високог представника Кристијана Шмита.
"Високи представници су се, у континуитету грубим интервенционизмом, мешали у правни и политички живот Републике Српске и БиХ, те су доношењем нових и изменама постојећих правних аката битно мењали уставом утврђене принципе поделе надлежности" наводи се у Информацији о рушењу Устава БиХ, мерама и задацима у циљу заштите Устава БиХ, коју треба да усвоји парламент РС.
У документу се прецизира да "високи представник, односно његова канцеларија, делује као посебан апарат широких и непрецизно дефинисаних овлашћења, а притом не сноси никакву правну одговорност".
"Стога се може рећи да је узурпацијом овлашћења постао посебна, суверена институција у БиХ, а не институција међународне заједнице. Високи представник сам тумачи своје норме о својим овлашћењима, а подсетићемо да првобитно, приликом образлагања својих одлука, није чак ни наводио правну основу за своје деловање", истиче се у тексту документа, преноси Срна.
Подсећа се да је функција високог представника за БиХ успостављена 1995. године Анексом 10. Дејтонског споразума, који се односи на цивилну примену споразума, те је прописано да ће високог представника именовати СБ УН.
"Сви високи представници за БиХ именовани су релевантном одлуком или резолуцијом Савета безбедности УН, што није случај са Кристијаном Шмитом, који није добио сагласност Савета безбедности", објашњено је уз додатак да је у питању кршење међународног права.