Влада усвојила Закон о високом образовању: Преполовљене школарине, плате професора веће за 16 одсто

Влада Србије усвојила је данас предлог измене и допуне Закона о високом образовању, који је усаглашен са представницима државних универзитета. Изменама је предвиђено да се издвајање за високо образовање повећа за 20 одсто, што је био један од захтева студената који блокирају факултете. Усвајањем у Скупштини Србије законски ће бити формализовано испуњење тог захтева.

Наш избор

РТ Балкан сазнаје: Све новине Закона о високом образовању, шта добијају факултети, а шта студенти

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић рекла је да ће парламент брзо да реагује и да ће усвајање измене Закона о високом образовању бити прва тачка дневно реда на седници која је заказана за 4. март.

"Ми сада преузимамо, желимо да будемо брзи и ефикасни. Нема времена за губљење, јер ако ово не урадимо што пре, неко може да нађе изговор да не настави са спровођењем наставе и испита односно да настави блокаде", рекла је Брнабић.

Додаје да је држави стало да се настави академска година и да се настави са испитима.

Повећање од 20 одсто подразумева да држава ове и наредних година издваја 12,01 милијарду динара више за високо образовање. Новац ће бити усмерен за смањење школарине студената за 50 одсто, затим за студентски стандард, али и за материјалне трошкове факултета. Договор ресорних министарстава и факултета је да студенти плаћају школарине, а онда да им држава директно на рачуне рефундира 50 одсто плаћеног износа.

У предлогу Закона о високом је и неколико измена које су државни универзитети тражили и раније – повећана је основица цене рада запослених на факултетима и смањен је утицај државе на факултете.

Изменама Закона је изједначена основица плата запослених у високом образовању са основицом у основном и средњем образовању. Убачена је реченица која каже да "основица у високом образовању не може бити нижа од основице у средњем и основном образовању".

Кроз повећање основица плате професора на факултетима од марта ће бити повећане плате за око 16 одсто (15,97 одсто). Држава ће за то морати да издвоји додатна средства, а према прорачуну министра финансија Синише Малог за то ће бити издвојено додатних 5,7 милијарди динара.

То није једино што се нашло у изменама закона. Предвиђено је да се смањи утицај државе на факултете.

"То је веома важна ствар. Предвиђено је да у Савету факултета држава убудуће има једног представника мање, смањено је са осам на седам", кажу за РТ Балкан на Универзитету у Београду.

Представници државних универзитета договорили су се са ресорним министарствима да усаглашену верзију Нацрта измене Закона о високом образовању не могу да мењају додатно посланици владајуће већине амандманима у парламенту када дође на усвајање. 

Редовне заседање парламента почиње у уторак, 4. марта, а предлог Закона о високом образовању наћиће се на дневном реду.

Студенти већ три месеца блокирају факултете у Србији. Од блокада не одустају док им не буду испуњена четири захтева- објављивање комплетне документације о реконструкцији Железничке станице у Новом Саду, где је у паду надстрешнице страдало 15 особа, процесуирање нападача на студенте и професоре током протеста, одбацивање кривичних пријава против ухапшених и приведених студената током протеста, да се издвајање за високо образовање повећа за 20 одсто.

Универзитет у Београду (УБ) формирао је две експертске групе које треба да анализирају да ли је Влада Србије испунила захтеве студената. На челу обе радне групе је ректор проф. Владан Ђокић.

Једну радну групу чине професори Архитектонског, Грађевинског, Економског и Правног факултета и они анализирају испуњеност прва три захтева студената у блокади. Друга радна група анализира испуњеност четвртог студентског захтева.