Србија и Балкан
Ко је најгласнији у позиву просветара на обуставу наставе: За кога пулсира ПУЛС
Иако делује да је ПУЛС основних и ПУЛС средњих школа настао умрежавањем незадовољних наставника, деловање њихових координатора показује да имају везе са иницијативама које позивају на формирање прелазне владе, попут "Прогласа"
За ученике појединих школа друго полугодиште још није почело. Они се нису ни враћали у клупе након зимског распуста, јер је у школама обустављена настава. Најтежа је ситуација у београдским гимназијама, али и у школама у Моравичком округу. Најгласнији у позивима за обуставу наставе су неформалне групе просветних радника – ПУЛС основних и ПУЛС средњих школа.
Они су позвали просветне раднике да им се придруже и потпуно обуставе наставу 13. и 14. фебруара, а затим и на целонедељну обуставу од 24. до 28. фебруара, као и на скупове испред Уставног суда и Министарства просвете.
Тврде да су настали са циљем умрежавања незадовољних просветних радника положајем у друштву и односом државе према образовном систему. Здушно подржавају и студенте који блокирају факултете. Колико год се упитали да покажу да су то неформалне организације настале спонтано, деловање њихових координатора и најистакнутијих активиста показује да итекако имају везе са политиком.
Срђа Поповић, некадашњи активиста "Отпора", давно је објаснио да се ништа не дешава спонтано ни случајно, већ да је све неко унапред смислио.
"Неко вас је лагао о успешној и спонтаној револуцији. Таква ствар не постоји у свету. Кад год видите младе људе у првом реду како покушавају да се зближе са полицијом или војском, знајте да је неко о томе унапред размишљао", рекао је Поповић на трибини у Кракову 2011. године.
За разлику од студената у блокади који се упорно ограђују од опозиционих странака, невладиних организација и иницијатива, из ПУЛС-а се никада нису оградили од страначког деловања. Чак њихови координатори, попут Дуње Николић, која је професор српског језика и књижевности, активно учествују на скуповима, које су организовале иницијативе које се заједно са опозиционим странкама залажу за формирање прелазне владе. Николићева је 24. јануара у Ваљеву водила трибину "Прогласа" и ваљевског "Отпора". "Проглас" који је у свом Сретењском саопштењу позвао на формирање привремене прелазне владе као "разумног и најмање болног изласка из садашње кризе".
"'Проглас' позива грађане Србије на акцију 'Стани Србијо, стани уз студенте'", рекла је она на том скупу.
А како је све почело из ока обичног посматрача? Пред крај првог полугодишта матуранти, подржани појединим професорима, почели су блокаде средњих школа, као вид подршке студентима у блокади. Због тога је Министарство просвете, односно Влада Србије одлучила да се на зимски распуст оде недељу дана раније.
Позив четири репрезентативна синдиката да се са наставом у другом полугодишту почне регуларно, јер су постигли договор са владом Србије о повећању плата за по пет одсто у марту и октобру, као и потписивање Посебног колективног уговора, изазвало је незадовољство код дела просветара. Посебно су били гласни на друштвеним мрежама, где су позивали да се настави са бојкотом наставе.
Умрежавањем незадовољних просветара који су сматрали да треба да се настави са обуставом наставе у школама настали су ПУЛС београдских основних школа и ПУЛС београдских средњих школа.
Први састанак одржали су 3. фебруара у Основној школи Иво Андрић, са идејом да се окупе запослени из београдских основних школа које су тада биле у блокади.
"Састанак је искоришћен за боље упознавање, размену искустава, као и на указивање идеје о неопходности бољег повезивања (умрежавања) београдских основних школа чији запослени су у обустави у једну ширу организацију. Представљена је идеја ПУЛСА новобеоградских школа (на састанку се чуло и да су и неке друге београдске општине – Вождовац – прибегле повезивању тј. умрежавању) те је рођена и идеја о једном ширем фронту – организацији која би требало да прерасте у ПУЛС београдских школа", наведено је у закључку са првог састанка.
Други састанак ПУЛС-а одржан је недељу дана касније, 11. фебруара у ОШ "Мирослав Антић", а присуствовали су представници 39 школа са 11 општина. Већ на другом састанку позвали су на потпуну обуставу наставе у четвртак и петак. (13.02. и 14.02.2025).
"Колеге које су за обуставу, а нису у њој, због већине која је за 30 минута треба самостално да иступе, као поједине колеге у неким школама и да нам се придруже. Тако ћемо добити на масовности, јер нас унутрашњост зове, а Београд спава. Важно је да у свакој школи има људи који су за обуставу и да буду у њој. ХИТНО направити документ где се види бројно стање наших 50 школа ко ради, ко штрајкује, ко је за обуставу. Треба видети одзив за четвртак и петак и организовати састанак у уторак са циљем шта даље, ако и даље људи буду радили 30 минута онда је обустава бесмислена. У четвртак се иде испред Министарства просвете. Треба да се организују људи, а да нису Андрићевци за: писање говора, читање говора, транспаренте, медије, озвучење и позив студентима", наведено је у закључку са другог састанка.
Већ на трећем састанку, одржаном 18. фебруара у ОШ "Иво Андрић", присуствовали су представници 79 школа који су представљали 922 просветна радника у обустави.
"Припремити писмо саопштења родитељима и кризни штабови да наступе пред Саветима родитеља. Важно је унутар колектива оснаживати једни друге и кренути у обуставу самостално. Осећај кривице, одговорности и гриже савести пребацити на државу, систем и Министарство просвете, а не на нас. Родитељи морају да знају ко је одговоран", стоји у закључку са тог састанка.
Тада су најављене и активности пред Уставним судом од 11.30 сати, да ће за тај скуп покушати да добију подршку студената и средњошколаца.
"Јавни пленум испред суда – гласање за обуставу за наредну недељу. Заједнички договор је да нема повратка у учионице за људе који су у обустави. Жалба суду (Правно-биротехничка школа у Земуну треба да пошаље текст жалбе). Најавити активност да ће цео Београд обуставити наставу целе недеље. Умрежени су северни, средњи и јужни Банат под називом 'Уједињени Банат', са преко 75 одсто, односно преко 3.500 колега у обустави, што чини стотинак школа. Правну помоћ им пружа Комора Војводине, којој се можемо и ми обратити. Њихова парола је: 'Обустава је део просветног решења, штрајк од тридесет минута је део просветног проблема'", стоји још у закључку.
Дан касније уследио је још један састанак на ком је присуство 41 представник, на ком је разматрана подршка испуњењу студентских захтева, oснивање Просветне коморе Србије, умрежавање неформалних група ради олакшане комуникације, синхронизације активности и размене информација, сарадња са родитељима и иницијатива за решавање надокнаде наставе у основним, средњим школама, као и на универзитетима.
На састанку је једногласно усвојен предлог о обустави наставе од 24. до 28. фебруара, као и позив на заједнички скуп 25. фебруара 2025. године испред Министарства просвете.
ПУЛС средњих школа инсистира на шест захтева. Први захтев је подршка студентима и да се испуне њихови захтеви, поништење одредбе Посебног колективног уговора којом се у привилегован положај ставља просветне раднике који су чланови репрезентативних синдиката, промена Закона о штрајку (да избаци одредба да у просвети мора да се организује минимум процеса рада) и утврђивање репрезентативности синдиката, престанак притиска и претњи просветним радницима, деполитизација Министарства просвете, побољшање друштвеног статуса просветних радника.
ПУЛС основних школа има своје захтеве а то су:престанак притиска и претњи на просветне раднике (претње смањењем плате за оне који су у обустави наставе), тренутна реализација Протокола из 2023. године (да се почетна плата у просвети изједначи са просечном платом платом у Србији), смањење непотребне администрације, измена спорних чланова Посебног колективног уговора, утврђивање репрезентативности синдиката, као и измена ЗОСОВ-а којом ће одлуку о директорима школе доносити Школски одбор уместо Министарства просвете.
И док се интензивирају активности просветних радника, родитељи су на измаку снаге. Поједине школе буквално их на дневном нивоу обавештавају да ли ће сутра да раде или не. Чак и када стигне обавештење да школа ради, деца губе часове професора који су у штрајку. Уколико су обавештени да школа не ради, обавезно стигне и обавештење да ће један или два наставника да држе наставу.
Просветари, који су за обуставу наставе, кажу да стоје уз побуњене студенте. Међутим, постоји ту велика разлика. Студенти у блокади спремни су да ризикују своју школску годину, просветари су на коцку ставили годину туђе деце.
