
Професорска и дипломатска "кука и мотика" бране УСАИД у Србији

Око 550 професора и сарадника српских универзитета и института, што активних што пензионисаних, потписали су петицију "Солидарност и подршка цивилном друштву" због, како кажу, најдрастичнијег напада на слободу удруживања у Србији.
Реч је, заправо, о саосећању дела академске заједнице са четири невладине организације ЦРТА, Грађанске иницијативе, Центар за практичну политику и Траг фондација, чији је рад од пре два дана, због сумње да су ненаменски трошили новац добијен од Америчке агенције за развој (УСАИД), под лупом полиције.
Оно што је ванредна провера пословања са којом се у Србији суочавају све фирме, у случају невладиних организација је, судећи према тексту петиције "упад", "вишегодишње гушење грађанског активизма", па чак и "преседан" који ће само додатно да наруши мрвице поверење које грађани имају у институције.
"Посебно забрињава селективност деловања Вишег јавног тужилаштва, које своје деловање и сумње о кривичним делима, попут могућег прања новца и злоупотребе средстава, заснива на неодређеним политичким порукама из иностранства о раду УСАИД-а", наводи се у петицији.
Које је то иностранство и чије магловите поруке су разгневиле део српске академске заједнице? Брисел није. Специјални изасланик немачке владе за Западни Балкан Мануел Сарацин данас је умирио српски енџио сектор објавом фотографије на друштвеној мрежи Икс, а на којој се налазе амбасадори Француске, Велике Британије и ЕУ са представницима спорних НВО.
"У Београду како бих изразио солидарност са цивилним друштвом у Србији, након упитних поступака полиције према невладиним организацијама. Поносан што видим наше јединство", твитнуо је Сарацин.
In #Belgrade to express solidarity with civil-society in #Serbia after questionable actions by police against NGOs. Proud to see us standing united. #europe@EU_Commission@ukinserbia@eusrbija@GermanyDiplo@AuswaertigesAmt@ItalyinSerbia@FranceenSerbie@CRTArs@EGiaufretEUpic.twitter.com/8xAvrG21XC
— Manuel Sarrazin (@ManuelSarrazin) February 27, 2025
Чак су и оне организације, попут "Репортера без граница", које знају да зажмуре на убиства новинара и медијских радника ако долазе из земаља чије им власти нису по мери, реаговале.
"Ова полицијска рација подсећа на технике застрашивања и понижавања новинара из доба југословенског диктатора Слободана Милошевића", изјавио је Павол Салај, шеф одељења РСФ за ЕУ-Балкан, за кога такође нема дилеме да је по среди "криминализација и дискредитовања организације које грађанима Србије представља веродостојне информације".

Уз пажљиво дешифровање текста петиције, а имајући у виду и поруке које стижу из бриселског царства, иностранство на које реагује српско тужилаштво су - Сједињене Америчке Државе. Али поруке које одатле стижу су све само не магловите - амерички председник Доналд Трамп и његова администрација су, због ненаменски трошеног новца пореских обвезника, укинули више од 90 одсто УСАИД-ових уговора. Економски речено заврнута је славина за више од 60 милијарди долара помоћи широм света. Уз то, ни сама агенција не зна колико јој је запослених преостало, јер је само у понедељак послала на одсуство 4.080 радника запослених по целом свету и отпустила још 1.600 њих.
Паралелно са овим догађајима, у Сарајево је стигао бивши федерални тужилац из САД и садашњи члан тима нове америчке администрације Мартин Де Лука, како би пронашао несталих 250 милиона УСАИД-ових долара. Али оно што полиција у Србији ради, уверени су потписници петиције, не може бити да је на захтев и уз жељу Вашингтона да утврде да ли је на сличан начин новац склизнуо и у неки српски енџио буџак. Јер, јасно је као дан, како год да су НВО радиле "залагале су се за демократске вредности и јавни интерес" и гурале прст у око власти која сада жели да их се реши кријући се иза каубоја из Беле куће.
"Сви смо једнаки, али су неки једнакији. Зашто се проверава новац само у НВО, а из истих извора је отишао новац и Влади и држави? Било би ми у реду да се истрага обавља код свих који су од УСАИД-а добили новац", рекао је један од потписника петиције, сликар Александар Рафајловић, инсистирајући да о његовом академском раду говори и то што је добитник националне пензије.
Он каже да овако има велику сумњу да је то ударац на неког ко мисли другачије.
"Ово је диктатура у којој је све могуће, ово се дешава на миг једног човека - Александра Вучића, таблоида и његових јатака из тужилаштва. Апсолутно сам сигуран да невладине организације нису проневериле никакав новац, оне су и направљене како би показале да поштују све законе и све особине једног доброг друштва. То нису криминалне организације каква је држава Србија. Проверавају се само оне НВО које би власт врло радо да угаси. То нема везе са Вашингтоном", сматра Рафајловић.
Потпис на ову петицију ставили су и Динко Грухоњић, професор новосадског универзитета и заменик главног и одговорног уредника Autonomija.info, портала на којем је антисрпски наратив константа, Ана Мартиноли са Факултета драмских уметности и консултант Јунајтед медије, Слободан Цвејић, професор београдског Филозофског факултета и народни посланик странке Србија центар, посланик Демократске странке Зоран Лутовац, али као сарадник Института душтвених наука, Јелена Ђорђевић, професорка у пензији Факултета политичких наука и редовна професорка на контроверзном Универзитету Доња Горица, који је у наводном власништву Мила Ђукановића, а чији је ректор Веселин Вукотић иза решетака због корупције...
Правник Милан Антонијевић, који је већи део каријере провео у невладином сектору, каже за РТ Балкан да ово треба схватити као могућност Србије да свим правним лицима контролише пословање.
"Можда тајминг није најбољи, јер се негативно говори о УСАИД-у. Али незахвално је, уколико сте у цивилном друштву, да говорите како је то уперено против вас. Бољи је приступ, који ми се чини да су организације и заузеле, да дају сву документацију и да потпуно сарађују. Чињеница је да неке организације од оснивања нису имале ванредну контролу. Наравно, ова процедура никоме није пријатна, али када водите велику организацију која добија пројекте од УСАИД-а имате обавезу да оправдате сваки динар. Видећемо какви ће налази тужилаштва бити, али не очекујем да ће пронаћи да је нешто незаконито рађено", рекао је Антонијевић, који је као извршни директор Јукома имао близак сусрет са полицијом последњег дана 2007. године.
Разлог посете био је, сматра, публикацију коју су објавили о Војиславу Коштуници, а истрага након које је закључено да послују по слову закона трајала је месец дана.
"Није било пријатно, али није болело", додао је.