Србија и Балкан
"Операција промена режима": Шта то Швајцарска финансира у Србији?
Недавно изношење података о деловању УСАИД-а у јавност показало је да су Американци "направили глобални пропагандни картел да утиче на формирање мишљења и политичке процесе у трећим земљама", пише швајцарски "Велтвохе"
Наводно неутрална Швајцарска потрошила је скоро три милиона евра на пројекат помоћи "отпорности цивилног друштва" у Србији, и то у сарадњи са УСАИД-ом, према недељнику "Велтвохе".
Под насловом "Операција промена режима", овај циришки лист наводи податке државне Дирекције за развој и сарадњу (Деза) о пројектима мешања у унутрашње ствари Србије, Грузије и Молдавије.
"Има ли то можда везе са чињеницом да председник Србије Александар Вучић није пријатељ НАТО-а и да је Београд увек имао комотније односе са Москвом? То би требало да буде геостратешки оквир за посматрање овог швајцарско-америчког туторства демократије у Србије", наводи "Велтвохе".
Недавно изношење података о деловању УСАИД-а у јавност показало је да су Американци "направили глобални пропагандни картел да утиче на формирање мишљења и политичке процесе у трећим земљама", каже циришки лист.
Већи је проблем што им у томе помаже Швајцарска, каже "Велтвохе", и то не први пут. Слабо је познато да је управо Берн допринео петооктобарском преврату у Београду. Дипломата Жан-Данијел Рух је у својој књизи "Мир и правда" описао како је једним телефонским позивом добио неколико стотина хиљада франака како би помогао САД да покрену рушење Слободана Молошевића.
Издавач Рухових мемоара је управо "Велтвохе".
Заједнички пројект Дезе и УСАИД-а званично треба да "подржи развој демократије у Србији јачањем цивилног друштва" како би грађани били што активнији и учествовали у "конструктивном дијалогу са властима".
"Зар тзв. грађанско друштво у Србији не може то да уради само? Могу ли Срби да разговарају са својом владом без швајцарско-америчких дотација? Мора ли демократија у Србији да се 'развија' са стране, парама швајцарских и америчких пореских обвезника?", пита "Велтвохе".
Циришки лист упире прстом у вишемесечне блокаде по Београду и другим градовима Србије и пита да ли је то "дијалог" који су Берн и Вашингтон имали на уму. Притом часопис оспорава и сам концепт "цивилног друштва", јер све те невладине организације у ствари живе од државног новца, само са стране.
Наведени пројекат се правда "бесмисленим жаргонским флоскулама" и идеолошки накићеним критеријима, на основу којих нити једно приватно предузеће не би хтело да потроши ни франак, а камоли милионе, закључује "Велтвохе".
Од свих наведених циљева само један је остварив: "финансијска одрживост организација цивилног друштва", што је лако када им се поклони 2,7 милиона франака, од којих су два милиона већ потрошена.
Документи швајцарске владе наводе 29 пројеката у Србији од 2008. Тако је скоро осам милиона франака отишло на 99 општина у Србији да "унапреде управу, друштвену инклузију и џендер једнакост". На помоћ да се Србија квалификује за чланство у ЕУ потрошено је осам милиона франака, иако сама Швајцарска није члан, док је 5,53 милиона отишло на "запошљавање и економски развој".
Чак 8,4 милиона је потрошено на "друштвену интеграцију ромске деце", а 4,5 милиона на пројект "Роми учествују у побољшању својих животних услова".
Истовремено са политичком агитацијом у Србији, Швајцарска финансира сличне пројекте у Молдавији и Грузији. На пример, Берн тренутно "инвестира" 3,46 милиона франка у "акциони план" Савета Европе за развој "демократске културе" у Грузији, јер је ЕУ незадовољна резултатима избора 2024.
"Можда би Швајцарској више користило да промовише 'демократску културу' у Бриселу и Стразбуру, уместо у Тбилисију, Кишњеву и Београду", закључује "Велтвохе".
