У недељу, 1. марта 1992. године у Босни и Херцеговини био је други дан нелегитимног референдума о независности те југословенске републике. Референдум је организован уз противљење српског народа, Срби су се претходно, плебисцитарно, већ изјаснили за останак у заједничкој држави. Атмосфера у читавој БиХ, посебно у Сарајеву, била је на самој ивици усијања и пуцања.
У недељу, 1. марта 1992. године, у 14 сати и 30 минута у цркви Светог Преображења Господњег у Новом Сарајеву обављен је чин венчања младе Дијане Тамбур и младожење Милана Гардовића, студента последње године Богословског православног факултета у Београду.
После чина венчања, свадбена колона од око 100 сватова, у којој су били младенци, њихове породице, кумови, родбина кренула је ка Дому Свете Текле у дворишту цркве Светих Арханђела Михаила и Гаврила која у Сарајеву познатија као Стара православна црква.
Како испред Старе цркве не постоји паркинг на који би стало толико аутомобила, колона се зауставила око 200 метара даље, код Вијећнице, ту су остављена возила колона сватова кренула је даље, према Дому Свете Текле.
Сватови и очевици касније су испричали да је у тим тренуцима из правца Башчаршије до колоне у којој су били сватови стигао бели "голф" у коме су били четворица сарајевских криминалаца, муслиманских екстремиста који су започели свађу са сватовима.
"Шта ћете овдје? Није ово Србија! Идите у Србију", кренула је према речима сведока салва увреда према сватовима.
Уследили су пуцњи. Отац младожење Никола Гардовић убрзо је преминуо од задобијених рана, свештеник Раденко Мировић је рањен. Дописник немачког дневног листа из Сарајева "Франкфуртер алгемајне цајтунг" који се затекао на улици и био очевидац пуцњаве описао је да се у почетку "чинило као да се ради о некој врсти детонатора", а онда је видео избезумљене људе како трче улицом, чуо је плач, видео преплашена лица људи.
Убрзо је као убица Гардовића идентификован Рамиз Делалић звани Ћело, рођен у Прибоју 1963. године, чувени сарајевски криминалац, касније командант Девете брдске бригаде Првог корпуса тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине. Током рата у Босни и Херцеговини, Делалић је остао познат као један од господара живота и смрти у Сарајеву, одговоран за многобројне злочине над Србима, поред осталога и за Казане који су били у зони одговорности његове бригаде. Делалић је убијен 21. јуна 2007. године када га је у Одобашиној улици у центру Сарајева, у дворишту куће у којој је изнајмио стан, дочекао убица и у њега испали више добро груписаних хитаца из ватреног оружја.
Сахрањен је уз присуство хиљада Сарајлија на шехидском мезарју у Ковачима крај Сарајева.
Српска демократска странка за организовање напада и убиство свата на Башчаршији одмах је оптужила Странку демократске акције под чијом је заштитом Делалић и био. СДС је затражила и да подручјима у Босни и Херцеговини у којима су Срби већина убудуће патролирају искључиво српски полицајци.
Садашњи хашки заточеник, пре тога председник Републике Српске Радован Караџић, одмах после убиства свата на Башчаршији оценио је да „догађај доказује да покрет за независност БиХ представља егзистенцијалну претњу Србима у БиХ."
Сефер Халиловић, касније један од команданата тзв. Армије БиХ, оснивач паравојне "Патриотске лиге", за свадбену поворку Гардовића после је изјавио да то "заправо није била свадба већ провокација" и да су сватови били "активисти СДС-а".
Скупштина Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине у којој је СДА имала највише мандата истог дана, на основу резултата референдума у коме Срби нису учествовали, прогласила је независност. Грађански рат у Босни и Херцеговини могао је да почне.
И ове, као и претходних 32 године, из Републике Српске поруке су исте - 1. март никада неће славити као тзв. дан независности Босне и Херцеговине. У Републици Српској, 1. март је дан сећања на убиство Николе Гардовића и на почетак крвавог рата.
Што се званичног Сарајева тиче, убиство Гардовића и рањавање свештеника не рачуна се као почетак рата. За званично Сарајево почетак рата је 5. април 1992. године када су на платоу испред Скупштине одржане демонстрације прекинуте снајеперских хицима чије су прве жртве биле Суада Дилберовић и Олга Сучић за шта су одмах оптужени Срби. Српске жртве 1. марта на Башчаршији муслиманска страна игнорише као и полицајце који су у међувремену убијени у Сарајеву.
У Федерацији БиХ, 1. март слави као Дан независности Босне и Херцеговине.
"Дан независности Босне и Херцеговине је национални празник који се обележава 1. марта сваке године а којим се прославља независност Босне и Херцеговине од Социјалистичке федеративне републике Југославије", преносе и јутрос сарајевски медији.
Уз честитке стоји и објашњење да је референдум за независност Босне и Херцеговине одржан на препоруку Арбитражне комисије међународне конференције о Југославији, 29. фебруара и 1. марта 1992. године.
"Федерација БиХ је једина на свету која слави смрт на свадбеном весељу, а честитке им стижу од западних дипломата", речи су председника Републике Српске Милорада Додика забележене прошле године пред још једну годишњицу напада на српске сватова на Башчаршији.
По речима Додика, "обележавање датума када је у Сарајеву на кукавички начин проливена српска крв, јасно показује сав парадкос постојања такве БиХ".
Након изгласавања референдума у скупштини бивше СР БиХ и прегласавања српских представника, затим новог прегласавања 29. фебруара и 1. марта 1992. године на нелегалном референдуму, подсетила је агенција Срна, Срби су у БиХ имали само две опције - да прихвате мајоризацију и референдум и дочекају нови геноцид, или да се организују и бране.
"И данас и свих ових година, сасвим су јасне и недвосмислене поруке српских политичких званичника да Република Српска, њене институције и српски народ никада неће прихватити као легитиман првомартовски референдум о тзв. независности БиХ, нити ће заборавити гнусно убиство српског свата и спаљену српску заставу на Башчаршији, 1. марта, 1992. године у Сарајеву, поготово не у ово време када би Бошњаци да и даље славе 1. март, а да укину 9. јануар - Дан Републике Српске", наводи се у тексту Срне.
У перцепцији Срба и Републике Српске 1. март, како наводе, дефинитивно, није никакав дан независности нити је неки посебан дан, осим што је посебан по томе што асоцира на убиство, крв, мржњу, смрт, и који је довео до многих страдања, жртава, много нетрпељивости и мржње и у крајњем случају и много незадовољстава и неповерења која су се тада родила, и која и данас тињају у БиХ, земљи суоченој са безобзирним међународним протекторатом, те лажним високим представником и бројним страним србомрсцима којима је Република Српска трн у оку.
Рамизу Делалићу Ћелу суђено је у Сарајеву за убиство српског свата на Башчаршији, али је суђење после његовог убиства прекинуто.