Да ли ће професори који су обуставили наставу у школама остати без првог дела фебруарске плате или ће им стићи само умањени износи, још је неизвесно. Док из државног врха поручују да је ту све јасно – ко није радио у фебруару нема првог дела плате, директори школа кажу да по слову закона, плата им може бити само умањена.
Просветни радници први део плате примају сваког 6. у месецу, што значи да им се аконтација исплаћује сутра. Министарство просвете је 24. фебруара упутило допис директорима школа где им сугеришу на који начин да обрачунају зараде за фебруар 2025. године. У допису се наводи да ће фебруарска плата бити умањена онима који нису радили, а да ће им то бити надомештено када часови буду надокнађени.
Премијер у оставци Милош Вучевић поручио је просветним радницима да они који нису држали часова у фебруару неће добити први део фебруарске плате јер, како је рекао, то не би било "фер" у односу на оне који су радили.
"Онај који не ради не може да добије плату. Нека нико не покушава да фингира кроз ваннаставне активности, измишљање неких других занимања са децом уместо да раде оно за шта су од државе ангажовани. За нерад не можете да добијете плату. Што се тиче оних који су у минималном процесу рада (часови трају 30 минута), ми немамо проблем да добију плату", рекао је Вучевић.
Директори школа указали су да 40-часовна радна недеља не подразумeва само непосредни рад са ђацима у учионици, већ је ту урачуната и припремна настава, усавршавање, дежурства у школи, реализација спортских, рекреативних и културних активности ученика. Додају да имају доказ да поједини наставници нису реализовали часове, али не и да нису испунили овај остали део.
Милибор Саковић директор Прве економске школе у Београду и члан Друштва директора школа Србије објашњава за РТ Балкан да професори треба да добију онолико колико су радили у фебруару, али само за онај део који се односи на наставу.
Указао је и на различите норме часова које имају професори у оквиру четрдесеточасовне радне недеље. Неким наставницима је норма 18 часова (српски, математика, страни језик), некима је 20 часова (професори предметне наставе), а има и оних којима је норма 24 часа (професори практичне наставе, блок наставе).
"Деловало се само на овај део где директори имају доказ да није држана настава и тај део је умањен. Онај остали део до 40 часова ће бити наставницима исплаћен. Примера ради, наставнику који има недељну норму 20 часова у настави, а остало су друге активности биће отприлике упола мања плата. Данас је последњи дан да пошаљемо податке Министарству и они ће верификовати плате. Ако добијемо да је верификовано то што смо послали, сутра могу да буду исплаћене зараде, односно први део", каже Саковић.
Уколико се деси да се извештаји о зарадама који стижу из школа не поклапају са оним што у својој евиденцији има Министарство просвете, могу бити враћени на дораду. Иначе, директори школа су били у обавези да школским управама свакодневно шаљу колико наставника је у потпуној обустави, колико наставу држи 30, а колико 45 минута. Осим тога Министарство просвете и преко есДневника могло је да контролише колико наставника је у обустави наставе, јер они нису уписали свој час.
Министарство просвете је у допису школама од 24. фебруара навело да ће наставници добити пуну плату када надокнаде часове. Међутим, има школа где су поједини професори обуставили наставу, али су директори обезбедили замену за њих.
У Првој економској школи настава није у потпуности нормализована. Директор каже да и даље има ученика који не иду на часове и да они на њих не утичу, већ да је на ђацима и њиховим родитељима да одлуче шта желе.
"Имам и наставника који не реализују наставу, али су обезбеђене замене. Један број ради 30 минута, један 45 минута, али што се тиче организације наставе направљен је распоред замена. То значи да неће бити надокнаде", рекао је Саковић.
А Правилником о норми часова непосредног рада са учеником јасно је дефинисано шта спада у четрдесеточасовну радну недељу за ђаке.
Како је наведено у Правилнику, рад наставника у школи подразумева извођење обавезне наставе, обављање поправног, разредног и других испита, непосредни рад са ученицима у изборној настави и другим облицима образовно-васпитног рада, припремање и планирање наставе и остали послови.
У остале послове наставника у 40-часовној радној недељи спадају – вођење школске евиденције и издавање јавних исправа, рад у стручним органима школе, руковођење стручним активом, лабораторијом, кабинетом, или школском радионицом, стручно усавршавање, менторски рад, рад са родитељима, дежурство у школи, ангажовање у реализацији спортских, рекреативних и културних активности ученика.
Директорка Осме београдске гимназије у Београду Ирена Брајевић објашњава да је надлежност директора да пише радне сате сваком професору, али да ти радни сати не морају бити одобрени од Министарства просвете.
"Они ће платити колико буду хтели да плате. Сви смо послали онако како смо мислили да треба да се плати професорима, сада ћемо видети да ли ће то прихватити или ћемо морати да мењамо", рекла је Брајевић за РТ Балкан.
Додаје да држава преко есДневника може да прати да ли је неки наставник одржао час или није.
"Они виде у еДневнику ко је уписао час, а ко није. Не можете преварити никога. За сваку школу они имају евиденцију", закључила је она.