
РТ Балкан анализа: Шта (ни)је испуњено од студентских захтева

Игнорисање вештачења о паду надстрешнице, аматерске правне анализе, посебно у вези са аболицијом студената, неосновано проширивање питања на грађански сферу, па и скривање аутора иза синтагме "експертска група", компромитују извештај Београдског универзитета (БУ) који је себи дао у задатак да анализира испуњености студентских захтева.
Документ, исписан на око 80 страна, као један од најважнијих проблема истиче то што полиција и даље није идентификовала већи број нападача на демонстранте.
"Ово захтева снажан притисак јавности и даље. Извештај признаје да је у појединим случајевима могуће оправдање за то, али у другима сигурно није. И то мишљење делим у потпуности", рекао је за РТ Балкан, адвокат и посланик из "Ми глас из народа" Бранко Павловић, који је анализирао извештај БУ и потврдио да се ни на његовом примерку не налазе имена аутора.
Грађевинска документација: Суштински испуњен захтев
А спорно је то што тајни извештачи не праве разлику између генералних грађевинских радова и радова на надстрешници, односно није довољна информација да ли је неко радио на реконструкцији станице, већ је кључно питање да ли су ти радови имали везе са њеним кобним падом.
"Не слажем се са закључком да одређена документација у вези са грађевинским радовима још увек недостаје. Оно што недостаје нема никакве везе са падом надстрешнице - реч је о грађевинским дневницима мањих подизвођача и то оних који нису радили на делу везаном за надстрешницу. Тај захтев је суштински испуњен", појашњава Павловић и додаје да је "Ахилова пета" овог извештаја што његови писци потпуно игноришу налазе вештака.

Истрага корупције: Кључна документација недостаје
Док је сва важна грађевинска документација на броју, недостаје она која би потврдила или отклонила сумњу да је било корупције. У овом послу, по свему судећи, тужилаштву у доношењу закључка тек може помоћи истрага финансијске форензике.
"Оно што је познато јесте да је главни извођач радова на станичној згради изабран директном погодбом, што је противно уговору. Оквирни споразум са Кином предвиђа ту могућност само ако комерцијалним уговором није другачије регулисано. У овом случају јесте другачије предвиђено, али уз клаузулу да избор извођача одобравају Инфраструктуре железнице Србије и финансијери. У пракси, то значи да је српска страна одлучила ко ће добити посао, што отвара простор за сумњу у корупцију. Међутим, важно је нагласити да ова чињеница и мањак правно-финансијске документације немају директне везе са падом надстрешнице", каже Павловић.
Мистерија техничког пријема
Кључно питање јесте - зашто је објекат предат на употребу ако технички пријем није завршен. Наш саговорник скреће пажњу да ова чињеница потпуно ослобађа кинеског извођача одговорности по уговору.
"На то сам већ раније указао, а разјашњавање овог питања могло би довести до даљих правних поступака. Према доступним информацијама, комисија јесте дала сагласност, али документ није био потписан у тренутку инцидента. То значи да је суштински технички пријем био завршен, али да је пад надстрешнице уследио пре формалног закључења процедуре. А без потписа технички пријем се сматра непостојећим", додаје Павловић.
Непрофесионално тумачење проширене одговорности
Анонимни аутори извештаја проширују питање одговорности на грађанску, која је изван надлежности државе. Оштећени и онај који је нанео штету, сами одлучују да ли ће покренути судски поступак, склопити вансудско поравнање и уопште тражити одштету.
"А извештај имплицира да би евентуално испитивање грађанске одговорности могло указати на коруптивну праксу која је довела до пада надстрешнице, али ни на који начин не повезује ту тврдњу са резултатима вештачења", указује саговорник РТ Балкан.
Неосноване правне тврдње у вези са аболицијом студената
Док је, према Павловићевој оцени, део извештаја који се бави процесуирањем напада на демонстранте добро урађен и веома користан, најлошији део извештаја је онај који се односи на захтев за ослобађање студената од кривичног гоњења.
"Полиција се понаша недопустиво неодговорно, што захтева даљи притисак јавности како би сви одговорни били санкционисани. Али аутори без правног основа тврде да су хапшења била незаконита, ослањајући се искључиво на изјаве окривљених. Према њиховој логици, ако окривљени каже да није крив тужилаштво не би смело да води поступак. То је правно неодрживо", указује Павловић.
Међу 80 страна поткрала се и која неистина - рецимо, да је могуће поново водити поступак за исто кривично дело иако је аболиција већ изречена.
"То је правно немогуће. Забрана двоструког суђења односи се на судске одлуке, али аболиција се односи на обуставу пре суђења. Када председник некога аболира, не може касније да се предомисли. Дакле, она је трајног важења и као таква онемогућава покретање истражног поступка", изричит је Павловић.