Да ли су се студенти оградили од позива на прелазну владу?

Студенти, који већ три месеца блокирају факултете, нису се изјаснили о извештају експертске радне група Универзитета у Београду, која је анализирала испуњеност прва три њихова захтева и доставила извештај пленумима.
Они преко друштвених мрежа позивају на штрајк у петак 7. марта, а 15. марта на велики протест у Београду, али су се поново оградили од опозиције, невладиних организација, иницијатива, које позивају да се формира прелазна влада.
Медији преносе да је то сада урадио пленум студената Филолошког факултета, јер сматрају да њихов покрет не треба да се бави формирањем нове власти.
"Сматрамо апсолутно неприхватљивим свако предлагање власти, странака или влада од стране универзитета. Уколико грађани желе да буду политички активни и оснивају странке, ту одлуку поздрављамо, и као грађани ћемо на индивидуалном нивоу одлучивати да ли ћемо одређена решења и странке подржати, али не можемо стати иза ових активности у својству студентског покрета. Апсолутно је неопходно да универзитет, као највиша научна и академска институција, буде слободан и независан од деловања сваке владе, макар она била и експертска", стоји у извештају са студентског пленума Филолошког факултета, а преносе Новости.
Студенти у блокади су се још средином јануара, преко друштвене мреже Икс, практично оградили од деловања свих политичких актера када су навели да су све "заинтересоване стране добродошле на акције, али искључиво у својству грађана".
"Политичке странке, активистичке групе и невладине организације могу присуствовати као појединци који подржавају циљеве блокаде. Свако представљање у име студената или блокаде од стране ових група сматраћемо злоупотребом и супротним интересима блокаде и испуњења наших захтева", наводе они на Иксу.
Хитно саопштење! pic.twitter.com/vCRFSnav1V
— Studenti_U_Blokadi (@studentblokade) January 16, 2025
У делу јавности све чешће се чије да је време да пети захтев студената буде прелазна влада, што заговара опозиција, али и иницијативе попут Прогласа.
Најпре је "Проглас" у свом Сретењском саопштењу позвао на формирање привремене прелазне владе као "разумног и најмање болног изласка из садашње кризе", а за наредну недељу су најавили и округли сто о овом питању.
Од Сретења на овамо тај став се све чешће може чути, а ових дана се посебно интензивирао. Тако професор Правног факултета у Београду Урош Новаковић сматра да за решавање актуелне друштвене кризе треба инсистирати на експертској влади.
"Влада састављена од људи који су сасвим нови, који могу да испуне тај прелазни период о чему се често прича, где ће се створити услови за изборе. Ми сада на изборе не можемо", рекао је Новаковић за Н1 и додао да је дошао тренутак да то буде пети захтев студената.
И професор Факултета политичких наука (ФПН) Универзитета у Београду Душан Спасојевић сматра да постоје три опције за излазак из кризе – прелазна влада, која, како је навео, делује као најреалнија опција, а друге две су колапс власти или колапс протеста. наводи да му опције колапс власти или колапс протеста, не делују реално.
Студенти од почетка блокада факултета и протеста инсистирају на испуњењу четири захтева. Упорно понављају да се не враћају на наставу док се захтеви не испуне. То су објављивање комплетне документације о реконструкцији Железничке станице у Новом Саду где је у паду надстрешнице страдало 15 особа, процесуирање нападача на студенте и професоре током протеста, одбацивање кривичних пријава против ухапшених и приведених студената током протеста, повећање издвајања за високо образовање за 20 одсто.
Данас су у Скупштини Србије усвојене измене Закона о високом образовању, чиме је испуњен четврти захтев студената да се издвајање за високо образовање повећа 20 одсто.
Да ли су испуњена прва три захтева пленуми студената у блокади се нису изјаснили. Извештај експертске радне групе УБ, која је анализирала шта је урађено по питању прва три захтева, а који је пленумима достављен јуче, нико није коментарисао.
Професорка Правног факултета и члан експертског тима Вања Бајовић рекла је да они нису радна група за оцену испуњености студентских захтева, већ да виде шта је до сада урађено по том питању.
"Захтеве су поставили студенти и искључиво су студенти ти који оцењују да ли су њихови захтеви испуњени. Наш задатак био је да проверимо шта је до сада урађено на испуњавању студентских захтева и да на основу тога сачинимо један експертски извештај", рекла је Бајовић за Н1.
Студенти са Правног факултета у Београду на друштвеним мрежама најавили су да ће се 5. марта о извештају радне групе разговарати у амфитеатру тог факултета баш са проф. Бојовић, али Бојаном Спајићем. Међутим, нису се огласили након тога.
Нису се огласили студенти, али јесте председница парламента Ана Брнабић која каже да је извештај врхунац цинизма и срамота за академску заједницу те да представља позив на обојену револуцију.
Лаички гледано у извештају стоји да није објављена сва документација о реконструкцији надстрешнице у Новом Саду, али је нејасно и да ли је та документација постоји и да ли је доступна онима од којих се очекује да је објаве.
"Није ми ништа јасно. Реално у њему (извештају) стоји за многе ситуације да документ није објављен, али да се не зна ни да ли постоји. Мени се чини да ово сад иде у неку бесконачност", каже један од декана на УБ за РТ Балкан.
Претходно је неформална група "анкетна комисија", објавила да није испуњен први захтев студената и да сва документа нису објавњена. Од деловања те неформалне групе оградио се пленум академаца Филозофског факултета у Београду. Они су навели да су студентски пленуми од почетка, а и сада, једина тела која поседују легитимитет неопходан за одлучивање о статусу испуњености студентских захтева.
Истакли су да се у повељи те неформалне групе наводи да изводи "свој легитимитет и уставност из народне борбе за очување владавине права, оличене у мирним протестима студената и других грађана" и тврди да је позвана од стране студената да се огласи поводом првог захтева.
"Бављење студентским захтевима и легитимитет неопходан за исто не да се црпети из апстрактног појма студентских борби, већ се може добити искључиво од тела која о тој борби одлучују и исту спроводе – пленума", наглашава се у саопштењу.
Како се додаје, не сме се изоставити чињеница да би званичан позив морао да буде упућен преко признатих структура пленумски организованих студената до чега, како наводе, није дошло.
Подсетимо, Универзитет у Београду формирао је две експертске радне групе које би требало да се баве стручном проценом испуњености студентских захтева према институцијама. Једна експертска радна група требало би да анализира да ли су испуњена прва три захтева студената. У њој су професори Грађевинског, Архитектонског, Правног и Економског факултета, док се друга експертска радна група бави анализом испуњености четвртог захтева студената.
Јавност је од њих очекивала да на неки начин реше "Гордијев чвор", уколико нешто фали од докумената да кажу шта фали, како би надлежни испунили захтеве студена. Овако остајемо сви у магли, а можда та магла над Србијом одговара неком да дође до свог циља.