Новим уставом Републике Српске предвиђено је укидање Већа народа Републике Српске, потпредседника, увођење Војске Републике Српске, регулисање питања Брчко дистрикта, те главног града и престонице Републике Српске. Радном верзијом новог устава је предвиђено да Бањалука буде главни град Републике Српске, док ће статус престонице добити Источно Сарајево/Пале.
У Преамбули новог устава се наводи да се уставно уређење Републике Српске темељи на правном континуитету од 9. јануара 1992. године као дана проглашења Републике и 28. фебруара 1992. када је донесен први Устав Републике Српске; на историјском континуитету средњовековне државности земаља којима су владале династије Немањића, Контроманића и друге; на Договореним основним принципима (Женевски принципи од 8. септембра 1995.) и наставку договорених принципа (Њујоршки принципи од 26. септембра 1995.), као и породичним вредностима које уживају највиши степен заштите Републике.
Наглашавајући посвећености поштовању људског достојанства, слобода, демократских вредности, владавине права, уважавајући традицију српског и других народа у борби против фашизма и нацизма, изражавајући опредељеност за потпуно поштовање и примењивање Општег оквирног споразума за мир, који Анексом 4 недвосмислено прихвата, потврђује и гарантује уставно-правни положај Републике Српске, Народна скупштина Републике Српске као уставотворни орган доноси Устав Републике Српске.
Основне одредбе дефинишу Републику Српску као суверен, јединствен и недељив уставоправни ентитет (суверенитет), потврђен вољом народа и Општим оквирним споразумом за мир БиХ, те Уставом БиХ.
Република Српска је држава српског народа и свих народа и грађана који у њој живе.
У члану 4 дефинисано је да Република Српска самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције, те да јој припадају све државне функције и надлежности осим оних који су чланом 3. Устава БиХ изричито предвиђене као надлежности институција БиХ.
Чланом 5 каже се да Српска суверено одлучује о овлашћењима Републике задржавајући право да својом слободном вољом иступа из споразума (на нивоу БиХ). Даље је дефинисано да се споразум из овог става може потврдити референдумом у Републици, те да се Споразум о промени граничне линије између Републике Српске и ФБиХ може такође потврдити референдумом.
Чланом 7 регулисано је питање територије која је јединствена, недељива и неотуђива у складу са Споразумом о граничној линији између ентитета.
Ово питање бави се и Брчко дистриктом за који је прописано да је у заједничкој својини Републике Српске и ФБиХ и тај статус се не може мењати без њихове сагласности.
Чланом 9 је прописано да Република Српска има право на самоопредељење. Такође, каже се да Српска може успостављати специјалне паралелне везе, удруживати се у сложене државне заједнице федералног или конфедералног уређења са суседним и другим државама или групом држава.
Службени језици су српски, те језици бошњачког и хрватског народа, а службена писма ћирилица и латиница. Република Српска има заставу, грб и химну, те се њихов изглед уређује уставним законом.
Оно што је извесно је да химна неће бити "Боже правде", јер се наводи да ће се након химне Републике изводити свечана песма "Боже правде".
Чланом 34 јамчи се слобода вероисповести, а верске заједнице су једнаке пред законом и слободне у извршавању верских послова и обреда.
Српска православна црква је црква српског народа и других народа православне вере и има заштиту Републике.
Новим уставом је прописана слобода политичког организовања, регулише питање економског и социјалног уређења, питање имовине Републике, природна богатства, као и питање одбране и међународне сарадње.
Чланом који регулише питање одбране, прописано је да Република Српска може прогласити војну неутралност или одлучивати о војном савезу са другим државама. Новим уставом је прописано да Република Српска има своју војску и да се о Војсци Републике Српске доноси посебан закон, преноси РТРС.
Организацијом Републике предвиђено је, као и до сада, да уставотворну и законодавну власт обавља Народна скупштина Републике Српске, да Српску представља председник Републике, док извршну власт врши Влада, а судска припада судовима.