У атмосфери у којој је, још и пре протеста и блокада, свака реченица била минско поље, критика на рачун студената постала је сигуран пут ка линчу, где се сваки покушај аргументоване расправе тумачи као напад, а свака сумња у њихове циљеве разуме искључиво као подршка Вучићу.
Кроз топлог зеца проћи ће свако ко доведе у питање намере студената, таман да си попут Бранка Милановића - особа чији домети радне биографије прелазе националне и континенталне границе и да ти ама баш ништа у животу не зависи од Србије и оних који су на власти.
Један једини твит од 17 речи је био довољан да овај економски супер-стар и један од највећих стручњака за економску неједнакост навуче на себе гнев српске твитер армије.
"Што дуже протести трају у Србији, то мање ја видим шта је конкретан политички циљ тих протеста", написао је Милановић на друштвеној мрежи Икс.
И још му ђаво није дао мира, па је објаснио да се ови протести не могу упоредити са оним против Милошевића, јер је пре 25 година циљ био јасан. Што сад баш и није случај.
"Милошевић је изгубио изборе против Коштунице и није то хтео да призна. Народни протест га је присилио да то призна. Разговарао сам са пуно људи и нико није у стању да објасни који је конкретан политички циљ протеста".
То је било довољно да један од најпознатијих економиста на свету, коме предговоре пишу економске звезде попут Томе Пикетија и нобеловца Џозефа Штиглица, "под старе дане ниско падне" и постане Вучићев бот, режимски плаћеник који је прави разлог боравка у родној Србији замаскирао некаквим предавањем на Копаоник бизнис форуму.
Узалуд је Милановић покушао да упозори како "то што власт није добра и не може да се смени на изборима, није легитиман разлог за протесте који могу довести до грађанског рата". Узалуд је покушавао и да објасни како непосредна демократија не постоји нигде, па ни у оним модернијим земљама у које је Србија загледана.
"И да су сви покушаји да се она успостави довели до диктатуре", додао је економиста који не мари много за осећања блокадне Србије, изазивајући је опаскама да се студенти, који имају могућност да обликују власт, не могу посматрати као шармантни саговорници већ да морају да имају "план и одговорност".
Пре него што је Милановић наљутио српску твитер јавност, јер са његове адресе није стигла критика на Вучићев рачун, замерио се већим рибама и то тамо где живи и ради - у Америци. И то зато што није демонизовао Трампа, а што је неписана обавеза готово сваког америчког интелектуалца и оних који се тако осећају.
Чак је и познати коментатор "Фајненшел тајмса" Мартин Волф за Милановића рекао да је наиван, јер не види да Трамп прави хаос, и да нико пристојан не би требало да хвали новог америчког председника. Јер онај ко то данас ради није ништа другачији од оних интелектуалаца који су у прошлости хвалили слом буржоаског лицемерја, што је довело до комунизма - и фашизма.
Да и њега и Трампа критикују они који су доласком на власт колоритног милијардера заправо изгубили привилегије, открио је недавно новинарки РТС-а Аници Телесковић.
"Има пуно људи који тако пишу, али исто тако је тачно да смо Волф и ја првобитно имали неслагања око контроле и цензуре медија. Тачно је да су либерали цензурисали медије. Њихови напади на Маска, против Твитера и свега тога, били су напади због тога што је први пут у последњих 30 година монопол над информацијама који су имали 'Фајненшел тајмс', 'Економист', 'Њујорк тајмс' и други, једноставно био уништен или доста смањен, управо захваљујући слободи информација које омогућавају друштвени медији. Они су у ствари били браниоци свог монополизма и њихов напад на друштвене медије и такозвану 'дезинформацију' био је једноставно одбрана монопола", објаснио је Милановић и додао да су либерали својом политиком, а коју је заступао критичар "Фајненшел тајмса", довели до 77 милиона незадовољних Американаца који су гласали за Трампа.
Некадашњи професор Економског факултета Љубомир Маџар, Милановића је описао као једног од најбољих студената који су, уз Павла Петровића и Душана Вујовића, студирали у згради у Каменичкој 6. Оно што је препознао Маџар, препознао је и свет, па у Милановићевој радној биографији стоји да је скоро две деценије радио као водећи економиста-истраживач у Светској банци и напустио је како би написао књигу "Одвојени светови", о глобалној неједнакости дохотка. Потом је радио у Карнегијевој задужбини за међународни мир, предавао на Универзитету Мериленд, Хопкинсовом универзитету, Лондонској школи економије, био гостујући професор на Оксфорду, а данас је професор на Градском универзитету у Њујорку. Редовно објављује чланке у водећим међународним економским листовима, а његове књиге преводе се широм света.
Све то му је, за део овдашње јавности, узалуд јер се није заклео на мржњу Вучићу. Још му добро памте како је ономад писао да Србија бележи привредни раст. Додуше, рекао је и то да смо међу оним земљама које пристају на мање демократије зарад више економског раста. Али то, изгледа, нису хтели да чују.
"Имао сам у виду да су, с једне стране независне институције у Србији значајно ослабљене у последњих десетак година, али да је, у исто време, економски раст био задовољавајући. Он још није на нивоу на коме би идеално требало да буде, али јесте задовољавајући. И не само економски раст, већ и други економски показатељи: инфлација, пораст извоза, БДП, смањење буџетског дефицита, смањење незапослености итд. Али највећа полемика је настала око стопе раста, што је чудно, јер је то прилично лако израчунати и упоредити", прокоментарисао је за РТС бес који је изазвао 2021.
Још тада је српској елити окупљеној око "Пешчаника" било јасно да ни економиста светског гласа није без мана и да је упао у мрежу Вучићеве пропаганде.
Ако би, којим случајем ове године добио Нобелову награду, вероватно би на Иксу био оптужен за блокаду студената у Шведској краљевској академији.